Uprava za sprečavanje pranja novca: "Nije hajka, ispitivali smo i imovinu ministara"

"Svi kriterijumi po kojiima se vrši nadzor i kontrola neprofitnih organizacija su javni, javno dostupni, i obelodanjeni od koordinacione komisije za inspekcijskih nadzor"

Uprava za sprečavanje pranja novca (APML) nema selektivan pristup u svom radu, ispitivala je imovinu i račune i aktuelnih ministara, a rizik kod organizacija neprofitnog sektora procenjivan je i prošle godine i niko to nije ocenio kao hajku, rekao je v.d. direktora te Uprave Ministarstva finansija Željko Radovanović.

- Ja sam profesionalac i odgovorno radim svoj posao. Uprava za sprečavanje pranja novca je nekoliko meseci ispitivala imovinu, i tekuće račune, četiri aktuelna odnosno aktivna ministra. Imam obavezu čuvanja tajne, a ukoliko me skupština oslobodi, ja zaista nemam nikakav problem da obelodanim njihova imena. A, ukoliko ministri nisu ''svete krave'', zašto bi to bile nevladine organizacije? - rekao je on.

Dodao je da su nadzor i saradnja sa neprofitnim sektorom međunarodno preuzeta obaveza Republike Srbije, i da je Srbija tokom 2018. i 2019. godine razvila mehanizme nadzora i saradnje koji su prošli evaluaciju od strane MANIVAL-a.

- Svi kriterijumi po kojiima se vrši nadzor i kontrola neprofitnih organizacija su javni, javno dostupni, i obelodanjeni od koordinacione komisije za inspekcijskih nadzor -  rekao je on i dodao da je Uprava za sprečavanje pranja novca je član radne grupe koja vrši nadzor u neprofitnom sektoru i u skladu sa svojim redovnim godišnjim programom prikuplja podatke za one organizacije koje bi mogle biti predmet analize i rada za sagledavanje rizika od od finansiranja terorizma.

Neke od stranaka i društvenih organizacija su spisak koji je procurio u javnost gde su navedeni pojedinci organizacije za koje se traže podaci od banaka ocenile kao zaštrašivanje.

- Apsolutno ne postoji diskriminacija u radu Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovakve aktivnosti Uprava je sprovodila i tokom prethodne godine. Čak 41 neprofitna organizacija je bila predmet nadzora Radne grupe i niko takve aktivnosti nije ocenio kao hajku - rekao je on.

Na interesovanje o rezultatima te prošlogodišnje kontrole 41 neprofitne organizacije, on je odgovorio da je Uprava uradila odličan posao.

- U izveštaju Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor mogu se videti rezultati tih nadzora, i da je svaki taj nadzor rezultirao određenim nedostacima odnosno nepravilnostima koje su identifikovane u radi određenih neprofitnih organizacija - rekao je on.

Dodao je da bi za informacije o pojedinačnim organizacijama morao prethodno da proveri da li su podaci zaštićeni ili nisu.

- Ali, rezultati u smislu podnesenih prijava, identifikovanog utajenog poreza, i druge nepravilnosti su u tom izveštaju i dostupni su široj javnosti - rekao je on.

Odgovarajući na pitanje o rezultatima istrage oko četiri aktuelna ministra on je rekao da Uprava nije imala nikakav selektivan pristup u svom radu.

- Činjenica je da ne postoji kako domaći državni organ ili organizacija, ili organizacija međunarodnog karaktera, koja je inicirala ili dostavila bilo kakvu informaciju o nekoj organizaciji, pojedincu ili funkcioneru, a da Uprava na to nije reagovala - rekao je on.

Dodao je da je Uprava preventivni organ, odnosno organ administrativnog tipa, i da saznjanja i informacije koje su obaveštajnog karaktera dostavlja nadležnim organima koji su deo represivnog sistema - pre svega tužilaštvu, policiji i službama bezbednosti.

Kako je istakao spisak nije sam po sebi dokument koji je država uradila jednokratno -to je proces koji traje i radi se tokom godine, i gde se od velikog broja organizacija, po različitim kriterijumima, pre svega po veličini, broju zaposlenih, prihodima - vrši izbor onih organizacija za koje će analiza rizika biti urađena.

- Analiza rizika će sa aktuelnog spiska identifikovati rizične i manje rizične, možda nijedna od organizacija koje su na spisku neće biti predmet nadzora - možda će sve nositi nizak rizik, a kao renomirane će biti potencijalni državni partneri prilikom izrade akcione procene rizika - rekao je on.

Na pitanje zašto su se na spisku našla i fizička lica i organizacije on je odgovor da postoji obaveza svakog pravnog lica, pa i neprofitnih organizacija da prijave stvarnog vlasnika - odnosno lice ima prevashodni uticaj na rad organizacije.

- Važan kriterijum prilikom ocene rizika neprofitne organizacije je činjenica da li je na adekvatan način prijavila, i da li je uopšte prijavila odgovorno lice - rekao je on.

Dodao je da je drugi važan kriterijum koji govori o riziku su donatori.

- Srbija nema propis koji nalaže neprofitnim organizacijama da javno objavljuju spisak svojih donatora, najveće i najrenomiranije organizacije to rade svakako, drugi kriterijum je svakako provera, da li su ti donatori zaista ti, ili tu ima još nekih donatora koji sa sobom nose nekakav rizik - rekao je on.

Radovanović je danas istakao i da će, prvi put u istoriji Srbije i regiona, Republika Srbija sprovesti najznačajnije aktivnosti zajedno sa neprofitnim sektorom, jer će u skladu sa Akcionim planom, koji je usvojila Vlada Srbije, neprofitne organizacije učestovati u izradi nacionalne procene rizika od finansiranja terorizma, i u izboru same metodologije po kojoj će procena biti rađena.

- Jasno je da se radi o poverljivim podacima, i da će samo sažetak te nacionalne procene rizika biti dostupan javnosti i da će partneri u tom poslu sa državom biti renomirane, odnosno najveće, neprofitne organizacije koje imaju nizak rizik od finansiranja terorizma - rekao je on i dodao da je Uprava sprovodila i da će sprovoditi analizu rizika - procena rizičnosti neprofitnih organizacija.

Dodao je da će neprofitne organizacije koje su ocenjene kao visokorizične biti predmet rada, odnosno nadzora Radne grupe za inspekcijski nadzor, a one renomirane koje donose nizak rizik od finansiranja terorizma biće potencijalni partneri države u izradi nacionalne procene rizika.

- Da li će biti partneri, zavisiće isključivo od njih, ukoliko se za takvu aktivnost prijave - rekao je on.

Dodao je da je cilj aktivnosti koje Uprava sprovodi analiza rizika pojedinih organizacija koje mogu biti predmet rada, odnosno analize Radne grupe, ili mogu biti partnerske organizacije u nekom narednom periodu.

- Visok rizik koji neka organizacija sa sobom nosi je predmet procene, jednostavno da bi smo znali ko bi mogao da bude predmet nadzora moramo izvršiti prethodnu analizu rizika - rekao je on i dodao da je to način da se ne troše resursi kojih nema dovoljno.

(Telegraf Biznis/Tanjug)