U Srbiji je obuća najnekvalitetnija? Ovim prljavim trikom se služe trgovci da ne uvaže reklamaciju

Kakav je zaista kvalitet obuće u Srbiji, posebno u odnosu na EU i kako je to postalo najveći potrošački problem?

Koliko ste se puta zapitali kako je moguće da se cipele koje ste platili 100 evra raspadnu posle mesec dana i da niko ne odgovara za to?

Teme za vas

Od ukupne robe koja se prodaje u Srbiji, obuća izgleda spada u najnekvalitetniju. Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija, ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.

Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom "ono što je skupo to je i kvalitetno". Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.

Istovremeno, onlajn trgovina je u Srbiji porasla za vreme epidemije, ali je porastao i broj žalbi građana.

- Kvalitet obuće i odeće u Srbiji je na nezavidnom nivou, s toga je i veliki broj prigovora koji se odnosi na njen kvalitet. Više od 80% odbijenih reklamacija imaju identičan odgovor: "Vaša reklamacija je neosnovana, oštećenje je nastalo mehaničkim putem". U redu bi bilo da neke od reklamacija budu osnovane i da je ostećanje nastalo mehaničkim putem, ali toliko visok procenat... zaista nije realno - kaže za Telegraf Biznis Marko Dragić, pravni savetnik pri Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

Takvi odgovori dovode do toga da trgovci poseduju blanko odgovore na kojima se menja samo ime potrošača i datum, otkriva nam on.

Kako ističe, ovako krajnje nepošteno ponašanje trgovaca dovodi do velikog nezadovoljstva kod potrošača, koji neretko odvajaju od usta da bi mogli da kupe skuplju obuću deci, vodeći se politikom "što je skuplje verovatno je kvalitetnije", dok se nakon toga ispostavi da cena ne opravdava kvalitet.

Potrošač je prinuđen da reklamira proizvod na kojem je došlo do odlepljivanja đona, pucanja obuće na prevojima, deformacije oblika obuće, itd. Nakon toga potrošač dobija odgovor na reklamaciju koji je često negativan uz napomenu da je laboratorija za kontrolu kvaliteta odbija reklamaciju sa obrazloženjem da se nesaobraznost pojavila kao poslednica mehaničkog oštećenja ili da je u pitanju uticaj vlage.

U tom trenutku potrošač nailazi na barijeru i problem sa ostvarivanjem svojih prava.

- Najveći problem je što ne postoje akreditovane labolatorije za kontrolu kvaliteta proizvoda i koje bi zaista uradile analizu i utvrdili šta je uzrok nesaobraznosti, dok se sve sada svodi na vizuelnom zapažanju, što je zaista sramno da se tako odbija reklamacija - navodi Dragić.

Državni organi pred ovakvim situacija uglavnom su nemi i praktično se prećutno dozvoljava trgovcima da nastave sa takvim načinom poslovanja, navodi Dragić, dodajući da se uporno provlači teza da idemo ka pravcu EU i usklađujemo Zakone sa EU, što u konkretnom slučaju nije istina,

Jedan od problema je u tome što ne postoje utvrđeni standardi prilikom uvoza, što znači da roba i nižeg kvaliteta može da se nađe u rafovima trgovaca.

(Telegraf Biznis)