Hrvatska nastavlja da veća: Rad nedeljom - da ili ne? "Ženama je teže, kupci leče živce na nama"

Sadašnja vlast sklona je, otprilike, tročetvrtinskoj zabrani. To znači da bi prodavnicama i dalje bio dopušten rad nedeljom 14 puta godišnje

U Hrvatskoj se ponovo šuška o zabrani rada nedeljom. Dok su Slovenci izglasali zabranu, a Srbija iznela jasan stav da do nje neće doći, naše komšije i dalje većaju.

Teme za vas

Radnici žele da im to bude slobodan dan, to hoće i crkva, dok poslodavci tvrde da će zabrana rada nedeljom doneti talas otkaza. Stručnjaci kažu da je to "šupalj argument", piše Dojče vele.

- Baš juče mi je zapala radna nedelja, a frekvencija kupaca je bila užasna. Čekali su nas pred ulazom već ujutru pre otvaranja. Ustvari, čitav vikend je bio grozno intenzivan. Obično tako i počnu navale, koje uopšte nisu retke, već od četvrtka popodne - kaže Mirjana iz Zagreba, radnica u jednom velikom trgovačkom lancu.

Nije želela da se predstavi punim imenom i prezimenom jer, kako je objasnila, šefovi ne vole kada radnici govore za medije, a i znaju biti osvetoljubivi.

- Nekima je dovoljno da im se malo, neznatno zamerite, i već završavate u nekom drugom objektu, koji vam još manje paše. A pitanje rada nedeljom je među najproblematičnijim. Zna se šta mi radnici mislimo o tome, barem ogromna većina nas. Ali, šefovi i gazde smatraju da ne bi trebalo da imamo pravo ni da se izjasnimo o tome - navodi dalje i dodaje da je "nedelja dan kada većina ljudi ima slobodno, dan za porodicu i druženje".

Kaže i da joj manje znači što ima slobodan dan sredom. Osim toga, kao naknadu za rad nedeljom Mirjana i kolege dobijaju svega oko šest evra na platu koja je ionako već niska - oko 530 evra sa sve dodacima za prevoz i topli obrok.

Slabo plaćeno, a fizički zahtevno

Vlada u Zagrebu opet "hvata zalet" prema zabrani rada nedeljom, iako detalji još nisu poznati. Navodno je proces dospeo pred završne diskusije sa sindikatima i poslodavcima. Ako bismo zaključivali po starim najavama, sadašnja vlast sklona je, otprilike, tročetvrtinskoj zabrani. To znači da bi prodavnicama i dalje bio dopušten rad nedeljom 14 puta godišnje.

Sindikati već godinama traže da supermarketi, butici i druge prodavnice ne rade nedeljom. U razgovoru za Dojče vele, Marina Ivandić, članica Baze za radničku inicijativu i demokratizaciju, kaže da je cilj da radnici mogu da planiraju svoju sedmicu i privatni život, što je u smenskom radu ionako mnogo teže.

- Uz to je rad u trgovini trenutno slabo plaćen, fizički zahtevan i često se odvija u uslovima nedostatka radnika - naglasila je. Ona traži da se broj radnih nedelja ograniči, da se takav rad pošteno plati i da se kažnjavaju poslodavci koji krše zakon. U Hrvatskoj sindikati u borbi protiv radne nedelje već godinama imaju moćnog i neočekivanog saveznika u vidu Katoličke crkve. Pa, ipak, ni to do sada nije pomoglo.

Hrvatska nije izuzetak po istoriji neuspešnih pokušaja uvođenja zabrane rada u nedeljom u Evropi, ističe sociolog Marko Lucić, analitičar tržišta rada.

Žene posebno na udaru

- Ne znam da li bi kupci trebalo da se nedeljom odmaraju od nas, ali mi definitivno imamo tu potrebu. Znaju da nas jako iscrpe, kao da dolaze radi "lečenja živaca". Nemaju na koga da se istresu, pa to čine na nama - kaže Mirjana.

Dodaje činjenicu koja mnogima prečesto izmiče iz vida: u prodavnicama rade većinom žene. A one su više opterećene i porodičnim obavezama.

- Gledam tolike svoje koleginice i sve mi je jasno. Žene se povrh svega još i više boje, njihova je pozicija u društvo teža. Nekad pomišljam da smo vremenom postale kao "belo roblje". Nekad su trgovci bili gospoda-radnici. Sad je slika daleko nepovoljnija - zaključuje.

(Telegraf Biznis)