U ovoj državi je sve pod kontrolom jednog čoveka, a sada je otkriveno kako i odakle zarađuju novac
U državi gde nema privatnih firmi, već je sve pod kontrolom jednog čoveka, ovi sektori donose profit i obezbeđuju radna mesta za milione stanovnika
Na čelu Severne Koreje, zemlje od oko 25 miliona stanovnika, nalazi se Kim Džong Un, koji upravlja svim njenim sektorima. On zna kako "diše" njegova nacija, i ne da joj da izviri van svog "dvorišta".
Privatne firme ne postoje, sve je deo državnog kapitala. Džong Un i njegova elita uživaju u luksuzu, koji često dolazi iz inostranstva. Pa odakle sav taj novac? Kako se država snalazi tokom pandemije?
Uprkos UN sankcijama, BDP raste
Najbolji način za merenje ekonomskog uspeha jedne zemlje je njen bruto domaći proizvod (BDP), i dok Severna Koreja svoje ekonomske podatke ne objavljuje javno, podaci koje objavljuju "Trading Economics" i Svetska banka govore da je BDP Severne Koreje bio oko 18 milijardi dolara u 2019. godinu, sa tendencijom rasta. To je, međutim, samo delić BDP-a susedne Južne Koreje, za koji je Svetska banka izvestila da je u 2018. iznosio 1,6 biliona dolara.
Izvoz u porastu
Prema Centralnoj banci Južne Koreje, izvoz Severne Koreje porastao je u 2016. godini, poslednjoj godini za koju ima podatke, za 4,6% na 2,82 milijarde dolara. Ova cifra ne uključuje trgovinu sa Južnom Korejom i uglavnom je rezultat inostrane prodaje raznolike robe.
Crno zlato Severne Koreje
Ugalj je glavni izvoz Severne Koreje koji donosi više od 370 miliona dolara godišnje, preko ilegalnih pošiljki. U februaru 2017. Kina je objavila da će okončati sav uvoz uglja iz Severne Koreje, u pokušaju da se pridržava sankcija UN. Međutim, industrija uglja u Severnoj Koreji i dalje napreduje, a u poverljivom izveštaju Ujedinjenih nacija prijavljeno je da je ugalj isporučivan Kini brodskim transferima.
Od pečuraka do dagnji
Severna Koreja postala je poznata po borovnjačama nakon što je Kim Džong Un poklonio dve tone pečuraka južnokorejskoj vladi 2018. godine, ali postoje i druge namirnice koje ta zemlja izvozi da bi povećala prihod.
Na primer, dagnje su 2017. doneli respektabilnih 137 miliona dolara, a Severna Koreja je odgovorna za 1,3% svetskog izvoza dagnji. Prerađena riba je takođe "kec u rukavu" za ovu zemlju, jer Severna Koreja godišnje Kini proda ribu u vrednosti 2,69 miliona dolara.
Šiće od jutra do mraka
Severna Koreja može da računa i na svoju tekstilnu industriju, a 2017. je izvezla odeću u vrednosti od 584 miliona američkih dolara, uključujući kapute, odela i sportsku opremu. Poslednjih godina bilo je puno kontroverzi kada je reč o odeći proizvedenoj u ovoj socijalističkoj državi, jer se navodi da je većina pre izvoza bila obeležena oznakama "Made in China".
Trgovina s Kinom
Smatra se da Severna Koreja većinu trgovine - zapravo oko 80% - obavlja sa susednom Kinom. U Kinu je 2015. izvezla robu u iznosu od 2,3 milijarde dolara, a nakon Kine imaju dobre trgovinske odnose s Indijom, Pakistanom, Burkinom Faso, Saudijskom Arabijom.
Pjongjang restorani
Severna Koreja je otvorila restorane u drugim zemljama, gde nudi svoju nacionalnu kuhinju. Želeći da monetizuje svoju popularnu kuhinju i stil zabave, severnokorejska vlada otvorila je preko 100 lokala širom Kine, kao i na Tajlandu, u Vijetnamu, pa čak i u Holandiji, a svi se zovu Pjongjang, po njenom glavnom gradu.
U ovim restoranima postoje ograničenja kada je reč o fotografisanju, svi koji radi su državljani Severne Koreje, a sav zarađen novac vraća se vladi te zemlje. Međutim, pandemija je pogodila ovu industriju, pa se država okrenula drugim, ilegalnim načinima za zaradu.
Takođe, među ostalim izvorima prihoda su luksuzna modna roba, neplaćanje siromašnih za naporan rad na polju, dovođenje turista prema posebnim okolnostima, hakovanje, kriptovalute itd.
(Telegraf Biznis)