Biznis kodeks: Da li šef sme da čita vaše privatne poruke? Šta kada klijent oda drugome vaše tajne?

Iako zakon ne "rešava" mnoge probleme u poslovnoj komunikaciji, postoje stvari koje iz moralnih razloga ne bi trebalo da činite u toj vrsti odnosa

Poslovna komunikacija nije samo pisanje mejlova, dogovaranje zadataka i sastanaka, prilagođavanje budžetu, planiranje kampanja i realizovanje projekata. Ona je mnogo više od toga, i zahteva da budete "fer igrač".

Teme za vas

U današnje vreme nije lako biti uspešan u poslu, iako deluje da imamo mnogo prilika oko sebe. Konkurencija je velika, ako pružate neki vid usluge - klijent će vaše poslovanje proveriti više puta, a onda probati da nađe - za sebe - bolju, povoljniju opciju. Da li će i uspeti u tome? Zavisi od više faktora.

Ipak, činjenica je da su se mnoge norme izgubile u poslovnom svetu 21. veka. U našem narodu postoji izreka: Onaj ko se igra s vatrom, opeći će se, ali se, nažalost, često ispostavi da takva osoba na kraju profitira.

Da li ste se nekada zapitali koliko ste fer u poslovnim odnosima? Da li ogovarate kolege, pričate njihove tajne, zloupotrebljavate neke važne informacije? Da li, kao klijent, paralelno pregovarate sa konkurentskom firmom one koju ste prvobitno angažovali za neki posao?

Rušenje kodeksa poslovnog ponašanja

1. Ako, recimo, kontaktirate neku kompaniju da vam uradi PR i marketinšku kampanju, definitivno nije u redu da te poslovne poruke između vas šaljete konkurentima, i pitate ih da li oni mogu da vam urade to isto, za manje novca? Sve i da niste pravnim ugovorom dužni da to ne uradite, obavezuje vas moralna odluka.

2. Isto tako, kompanija koju ste angažovali da vam uradi neki projekat, ne bi trebalo da se kod prethodnika raspituje koliko su vam naplaćivali neku uslugu, već treba da formira svoju, fiksnu ponudu.

3. Ono što definitivno nije u skladu sa poslovnim kodeksom ponašanja, jesu lažna obećanja. Ako klijentu ili svom radniku, kao šef, obećate nešto - trudite se da to i ispoštujete. Zaposleni ili saradnik mogu da tuže osobu od koje "zavise", a koja nije ispunila obećano, ali za to moraju postojati čvrsti dokazi (na papiru ili snimku).

Vodite li računa kako razgovarate?

Preko telefona, mejla ili uživo, podrazumeva se da budete profesionalni, zainteresovani, ljubazni i jasni, ali - šta to tačno znači? Odmah na početku se predstavite, kažite iz koje firme zovete i kojim povodom. Takođe, nemojte pustiti da telefon "s druge strane" zvoni dugo, kako taj poziv ne bi prešao u uznemiravanje.

Onaj ko vam se trenutno ne javlja, pozvaće vas kada bude u prilici. Isto tako, nikada ne ostavljajte klijentu poruku da vas pozove, nikada. Ovo je zlatno pravilo. Vi, kao pružalac usluge, treba to da učinite. Osim toga, na poruke i pozive odgovarajte u što kraćem roku.

Kada ste okruženi klijentima, izbegavajte privatne razgovore. Isto tako, ako vam se klijenti sami od sebe povere, te informacije ne smeju ići dalje. Ljudi su upravo iz tih razloga gubili poslove, i sebi zatvarali vrata za neke druge šanse, jer se pročulo da nisu pouzdani.

Kada je reč o mejlu, za poslovna pisma uvek koristite memorandum. Predstavite se punim imenom i prezimenom, navedite funkciju, naziv firme, kontakt podatke. Stil pisanja, donekle, treba prilagoditi osobi s kojom se dopisujete, ali ne previše ležerno - ne dopisujete se sa drugaricom.

Podrazumeva se da proverite eventualne greške u pisanju i informacijama kojima raspolažete. Na mejlove bi takođe trebalo da odgovarate u što kraćem roku, ali to ne znači - posle radnog vremena. Samo ako je nešto baš hitno.

Da li šef sme da čita vašu privatnu prepisku?

Pre nekoliko godina odjeknula je vest da je Evropski sud za ljudska prava podržao gazdu koji je otpustio radnika, jer je koristio Yahoo Messenger na poslu, ali u privatne svrhe. Iz toga sledi da šef može i sme da ima uvid u vaše privatne poruke, ali samo na radnom mestu.

Nova normalnost je takva da zaposleni instaliraju razne aplikacije koje povezuju s računarom na poslu, zaboravljajući da nisu kod kuće, tj. nisu zakonom zaštićeni u tom slučaju.

U Srbiji, Zakon o radu i član 83, kažu sledeće:

"Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka. Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom, ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Lične podatke zaposlenih može da prikuplja, obrađuje, koristi i dostavlja trećim licima samo zaposleni ovlašćen od strane direktora".

Možda vam ovo zvuči nejasno ili komplikovano, ali suština je, zapravo, ova: mora se odvojiti poslovno i privatno. Dakle, poslodavac praktično sme da kontroliše sve što se dešava na radnom mestu i u skladu s vašim radom, odnosno vašom funkcijom. To ujedno znači i ovo.

Zaposleni ne sme da obavlja poslovne zadatke za nekog drugog poslodavca, čak ni honorarno, s radnog mesta koje mu obezbeđuje firma za koju prvenstveno radi. Ipak, nije mali broj ljudi koji to rade.

Dešava se i da mnoge kompanije postanu leglo "špijuna", odnosno radnika koji njihove informacije odaju drugim konkurenstkim firmama, jer su na izvoru informacija od značaja. Jasno vam je da ovo nije dozvoljeno.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)