NBS ponovo smanjila referentnu kamatu: Sada je pala na 1 odsto i evo šta to za vas znači
Stopa je za 1,25 procentnih poena niža nego pre izbijanja pandemije
Izvršni odbor Narodne banke Srbije snizio je danas referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 1,0 posto.
Donoseći odluku o daljem ublažavanju monetarne politike, Izvršni odbor pruža dodatnu podršku domaćoj ekonomiji, imajući u vidu razmere krize u svetu izazvane pandemijom, ponovno pogoršanje epidemiološke situacije i usporavanje privrednog oporavka na globalnom nivou, posebno u Evropi, navodi se u saopštenju NBS.
Ova dodatna podrška je omogućena, kako se ističe, odgovornim vođenjem ekonomske politike u prethodnom periodu, koje je obezbedilo kapacitet monetarnoj politici i javnim finansijama da se izbore sa aktuelnom krizom bez ugrožavanja postignute niske i stabilne inflacije, kao i drugih pokazatelja makroekonomske stabilnosti.
Referentna kamatna stopa se dodatnim smanjenjem nalazi na nivou koji je za 1,25 procentnih poena niži nego pre izbijanja pandemije.
Izvršni odbor očekuje da će dalje ublažavanje monetarne politike, uz prethodne snažne mere NBS i Vlade, kao i najavljene dodatne mere fiskalne politike, nastaviti povoljno da deluje na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.
Istovremeno, NBS je odlučila da suzi koridor svojih osnovnih kamatnih stopa, sa plus/minus 1,0 procentni poen na plus/minus 0,9 procentnih poena u odnosu na referentnu kamatnu stopu. Time je kamatna stopa na depozitne olakšice smanjena za 15 baznih poena, na 0,1 posto, a stopa na kreditne olakšice za 35 baznih poena, na 1,9 procenata.
Iz centralne banke naglašavaju da je adekvatna podrška NBS i Vlade privredi Srbije u velikoj meri doprinela manjem padu ekonomske aktivnosti u drugom tromesečju od inicijalno očekivanog, kao i boljim rezultatima ekonomskog oporavka nakon toga.
Imajući to u vidu, NBS očekuje povoljniju stopu rasta bruto domaćeg proizvoda ove godine u odnosu na očekivanja na početku pandemije, od minus 1,0 odsto umesto minnus 1,5 posto, iako je epidemiološka situacija i u svetu i kod nas pogoršana od oktobra.
Boljem rezultatu, kako ocenjuje, posebno doprinosi oporavak investicija, koji je brži od očekivanog, pre svega usled očuvanja proizvodnih kapaciteta i zaposlenosti u uslovima pandemije, ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđenih povoljnijih uslova finansiranja.
Podaci sa tržišta rada o rastu stope zaposlenosti i zadržanoj jednocifrenoj stopi nezaposlenosti potvrđuju značaj paketa ekonomskih mera, zahvaljujući kojem su nastavljena povoljna kretanja, uprkos izazovima pandemije.
- Očekujemo da zadržane pozitivne srednjoročne perspektive naše zemlje i mere Vlade i NBS doprinesu oporavku domaće tražnje, što će, uz dalju normalizaciju eksterne tražnje, uticati na više nego potpun oporavak naše privrede u sledećoj godini, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6,0 posto - dodaje centralna banka.
Naglašava da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom, kao što je to bila i u proteklih sedam godina, i u oktobru je ostala na nivou iz septembra od 1,8 procenata međugodišnje, što je u skladu s očekivanjima NBS.
I pored nastavka rasta zarada i zaposlenosti u većini delatnosti, pritisci na strani tražnje su i dalje relativno niski, o čemu svedoči kretanje bazne inflacija na niskom i stabilnom nivou. Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3,0 posto.
Iz NBS napominju da, iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja bio brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi, što bi u kratkom roku moglo da uspori oporavak našeg najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera, zone evra, a time i eksternu tražnju za našim izvozom.
Današnja odluka Izvršnog odbora NBS, ističu, upravo ima za cilj da ublaži eventualno prelivanje negativnog ekonomskog uticaja pomenutih kretanja iz zone evra. Dalje se dodaje da ohrabruju pozitivne vesti o vakcini, ali da se još sa sigurnošću ne zna kada će vakcina biti dostupna i kojom brzinom će biti distribuirana.
Zbog relativno sporog oporavka svetske privrede ne očekuju se znatniji inflatorni pritisci po osnovu inflacije u međunarodnom okruženju, ali je potreban oprez zbog moguće povećane volatilnosti cena primarnih proizvoda i cena hrane u uslovima neizvesnosti oko toka pandemije.
Izvršni odbor ističe značajnu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu. Tome u prilog govori i podatak da je na međunarodnom finansijskom tržištu Srbija postigla najnižu cenu finansiranja u evrima do sada koja na rok od 10 godina iznosi 1,066 posto.
Na sednici je konstatovano da će i u narednom periodu, posebno tokom predstojeće zime, biti prisutni izazovi u pogledu toka pandemije i uticaja na globalna i domaća ekonomska kretanja. Zbog toga će u fokusu nosilaca ekonomske politike biti obezbeđenje podrške daljem oporavku naše privrede, očuvanje proizvodnih kapaciteta, zaposlenosti i dalji rast izvoznog sektora, kao i podsticanje domaćih investicija i priliva stranih direktnih investicija.
NBS poručuje da će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka.
- Kontinuirano ćemo procenjivati sve do sada donete mere kako bi se pružila podrška daljem oporavku ekonomske aktivnosti, bez ugrožavanja cenovne i finansijske stabilnosti. NBS će nastaviti da bankama stavlja na raspolaganje jeftinu dinarsku likvidnost putem dodatnih svop aukcija kupovine deviza i aukcija repo kupovine hartija od vrednosti. Na taj način će se podstaći i dalji rast kreditne, a time i ekonomske aktivnosti - kažu u NBS.
Izvršni odbor je na današnjoj sednici usvojio Memorandum kojim se ciljana stopa inflacije zadržava na nivou od 3,0 posto plus/minus 1,5 procenata do kraja 2023. godine.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 14. januara 2021.
(Telegraf Biznis)