Korporativna Amerika se konačno razvodi od Trampa: Biznis je shvatio koliko politika škodi
Previše toksičan brak?
Zavođena obećanjima o smanjenju poreza i deregulaciji, Korporativna Amerika je oduševljeno podržala predsednika Donalda Trampa posle pobede 2016. godine.
Ali taj odnos je pukao jer Tramp nije uspeo da osudi rasizam, napao je velike američke kompanije, ignorisao klimatsku krizu i uveo carine. A razvod je završen na spektakularan način ove nedelje nakon što su Trampove pristalice upale u američki Kapitol.
Kada je Tramp stupio na dužnost, poslovna zajednica je u početku pohvalila poslovnu agendu predsednika i izvršnog direktora: Krajem 2016. uticajna lobistička grupa Poslovni okrugli sto bodrila je Trampov ekonomski tim i obećanja o smanjenju poreza. Sledeće godine Džej Timons, izvršni direktor Nacionalnog udruženja proizvođača, pozvao je zakonodavce da podrže Trampov infrastrukturni plan i rekao da „sav Kongres treba da se ukrca u "Trampov voz".
Obe stranke su ove nedelje dale potpuno drugačiji ton pobunom na američkom Kapitolu, simbolu američke demokratije, koja se pokazala kao konačna kap.
Poslovni okrugli sto oštro je kritikovao američke političare zbog širenja „fikcije lažnih“ izbora, upozoravajući da to predstavlja pretnju demokratiji i ekonomiji. Vodeći izvršni direktori osudili su nasilje. Mnogi su otpustili svoje radnike kada su videli da su bili ispred Kapitola.
Ali kritičari kažu da su poslovni lideri trebalo da osude "trampizam" mnogo ranije i da su mu ga na neki način omogućili.
"Ma ne, Trampe"
Odnos Trampa i Korporativne Amerike uvek je bio pun uspona i padova. A izvršni direktori su pružili dozu morala tokom turbulentne Trampove ere.
Još na početku veliki biznis nije podržao Trampovu kandidaturu. Nakon što je Tramp pobedio u nominaciji, mnogi poslovni lideri bacili su loptu iza Hilari Klinton.
Ali kada je Tramp pobedio u Beloj kući, industrija ga je videla kao sredstvo za poslovnu agendu za kojom su žudeli - posebno u pogledu smanjenja poreza. Do kraja 2017. godine, Tramp je to postigao usvajanjem opsežnih smanjenja poreza na dobit.
Trampova smanjenja poreza imala su veći uticaj na Volstrit. Trajno ubrzanje investicija u stvaranje novih radnih mesta nikada se nije ostvarilo, a neočekivani gubici uglavnom su išli ka otkupu akcija, dividendi i spajanju. Pored smanjenja poreza, Tramp je pokrenuo talas deregulacije za kojim se poslovna zajednica zalagala nakon osam godina Obamine administracijeiz Raimonda Jamesa.
Ali odnosi su počeli da se urušavaju u leto 2017. godine.
Prvo, poslovni lideri, uključujući bivšeg izvršnog direktora Diznija Boba Igera i izvršnog direktora Tesle Ilona Maska, osudili su Trampovu odluku o povlačenju Sjedinjenih Država iz pariskog klimatskog sporazuma.A onda s u izvršni direktori predvođeni šefom Merka Kenom Frejzerom napustili Trampove poslovne savete u avgustu 2017. godine. Savetodavni odbori su se na kraju raspali, iznoseći ukor predsedniku.
Silicijumska dolina i druga velika američka preduzeća takođe su više puta odbacila Trampove imigracione ograničenja.
Previše toksičan?
Sada se postavlja pitanje da li će poslovni lideri pružiti podršku Trampovom pokretu nakon završetka njegovog mandata 20. januara.
Tramp i njegovi savetnici obećali su da će nametati dobro finansirane primarne izazove republikancima koji su odbili da podrže njegov pokušaj poništavanja izbora.
„Imate mnogo republikanskih biznismena koji se pitaju: Hoću li se uhvatiti za ovaj Trampov pokret jer je i dalje sa niskim porezom i proenergijski?“ rekao je Mišel Kembalest, predsednik tržišne i investicione strategije u JPMorgan Asetu. „S druge strane, postoji mnogo drugih stvari koje idu uz Trampov pokret: anti-trgovina, intenzivno anti-imigracija i verovatno stepen autoritarnosti koji nije u sinhronizaciji sa strankom“, dodao je on.
Bloham, izvršni direktor u Savetu, rekao je da će mnogo toga zavisiti od toga da li će se Trump suočiti sa ozbiljnim posledicama, poput opoziva ili pozivanja na 25. amandman, pre nego što mu završi mandat.
„Ako dođe do snažnog odgovora“, rekao je Bloham, „onda će brend Tramp biti mnogo toksičniji“.
(Telegraf Biznis)