"Zaradite od kuće preko interneta": Vrbuju žene za MLM poslove i obećavaju dobru zaradu bez ulaganja
MLM ne bi smeo da zahteva ulaganje velikih količina novca
Iako je pandemija povećala broj kompanija koje nude poslove koji mogu da se rade od kuće, i dalje je više od polovine oglasa koji se odnose na ovaj način rada takozvani MLM, odnosno mrežni, ili multi level marketing.
"Zaradite radom od kuće. Učlanjenje je potpuno besplatno, nema nikakvog ulaganja i ne možete ništa izgubiti, a mnogo toga možete dobiti." Ovo je samo jedan od oglasa u kojima se zainteresovanima, mahom ženama, nudi dobra zarada za rad od kuće, u pauzama sređivanja stana i spremanja ručka.
Drugi u oglasima idu i korak dalje, pa pored nejasnog opisa posla nude i svetao primer uspešne poslovne žene koja je počela isto tako, a sada je veliki šef sa visokom zaradom, brojnim poslovnim putovanjima na egzotična mesta i timom ljudi koji radi za nju.
Uz obećanja o velikim zaradama i poslu od kuće, zainteresovanima se redovno serviraju svedočenja ljudi o bogatstvu koje su stekli na ovaj način. Ovaj vid zapošljavanja nude uglavnom strane kompanije, koje preko svojih predstavnika u našoj zemlji šire mrežu zaposlenih.
Mrežni marketing je oblik promocije proizvoda ili usluga koju ostvaruju konsultanti, čiji je zadatak da što veći broj ljudi sazna za to što oni nude, da kupe proizvode, ali i da se uključe u dalju prodaju. Na taj način, onaj ko uključi novog člana dobija ne samo proviziju na osnovu tog uključenja, već i na osnovu poslova koje taj novi član pokrene.
I upravo ovaj poslovni model je izvor kontroverzi vezanih za ovaj vid zapošljavanja, pa ga jedni nazivaju dobrom prilikom za zaradu, a drugi najobičnijom piramidalnom šemom.
Žrtve ili saradnike, zavisno od toga kako posmatrate ovaj posao, poslodavci danas nalaze mahom na društvenim mrežama i to pretežno u ženskim grupama o roditeljstvu, trudnoći, kući... Na oglas "nudim zaradu od kuće" obično se javi pregršt žena koje u inboks dobijaju detalje o ponudi.
- U 90 odsto slučajeva u pitanju je prodaja neke kozmetike, ali može da bude bilo šta. Meni je prvo ponuđeno da po nižim cenama od redovnih kupim paket određene kozmetike, na to se gleda kao na neko ulaganje u biznis. Onda je cilj da te proizvode prodam drugim ljudima, ali i da ih ubedim da uđu u isti posao. Na proizvodima je zarada oko 20, 30 odsto - objašnjava Tijana Zdravković koja se okušala nekoliko puta u ovom poslu.
Ona objašnjava da je u ovom poslu najvažnije imati dobrog mentora.
- Neki ljudi samo uključe nivog člana i povuku se, a oni pravi su mentori koji vam pomažu da razgranate posao. Za nekoga ko se ne razume u prodaju preko interneta, jako je važno imati nekoga ko će vam objasniti šta i kako - kaže ona.
Tijana napominje da nije istina da je to posao koji može da se radi po sat, dva dnevno.
- Ako tako radite, ne možete ništa da zaradite. Ja sam radila sve vreme dok su mi deca u vrtiću, plus uveče jo kratko. Nekada sam imala solidnu zaradu, nekada nije išlo, pa je bila zanemarivo mala - objašnjava ona.
Protivnici ovog sistema kažu da je u pitanju piramidalna struktura na čijem se vrhu nalazi kompanija koja jedina ima zaista veliku zaradu od ovog sistema. Odmah ispod nje je nekoliko desetina ili stotina najuspešnijih, koji su najčešće, prvi počeli u različitim zemljama.
MLM ne bi smeo da zahteva ulaganje velikih količina novca, već je pristup takvim poslovima uglavnom besplatan. Ovo bi trebalo da bude vodilja za početnike u ovom biznisu kako ne bi bili žrtve prevare, jer traženje određenog kapitala za ulazak u poslove.
Mrežni mareting nastao je 1934. godine kroz kompaniju koju je osnovao dr Karl Renborg. On je počeo da prodaje svoje vitamine putem direktne prodaje i nekoliko godina kasnije razvio ono što se smatra prvim modelom mrežnog marketinga u svetu. Taj model je nastao na zamisli koja je i danas suština ovog poslovnog sistema – isplata distributera proporcionalno njihovom doprinosu prometu kompanije.
Tokom 70-ih godina prošlog veka ovaj koncept poslovanja stigao je u Evropu, a krajem 80-ih i početkom 90-ih godina mrežni marketing stiže u istočnu Evropu i Balkan, pa i u našu zemlju dolaze strane kompanije koje posluju po ovom modelu, ali se otvaraju i nove, domaće kompanije koje rade na ovaj način.
(Telegraf Biznis)