Šoping je njihovo drugo ime, a kako je sada? Male radnje i lokali "izumiru", turista je sve manje

S druge strane, porastao je broj novootvorenih stranih firmi, a sve više jača i prodaja putem mreže

Foto: Freepik

Italija je tokom 2020. bila jedna od najugroženijih zemalja, kada je reč o pandemiji kovida-19. Pucanje zdravstvenog sistema, zbog velikog broja obolelih, prenelo se i na ekonomiju zemlje.

Stroge anti-korona mere dovele su do toga da u istorijskim središtima najpoznatijih italijanskih gradova, sada bude zatvoreno 17 odsto malih prodavnica, kafića i restorana.

Za zemlju koja se velikim delom oslanja na turizam i važi za evropski centar zabave u uslužnim lokalima: na primer, ispijanje kafa ka ritual na italijanskim trgovima - ovaj podatak je vrlo značajan.

Štaviše, zabeležen je prvi put u poslednjih 20 godina, izveštava agencija Agi, na osnovu rezultata državnog istraživanja. Dalje se navodi da mnoge od tih aktivnosti neće biti ponovo otvarane, što će uticati na kvalitet života građana.

I ne samo to, preti da opadne interesovanje turista za Italiju, kao jednu od najposećenijih država Starog kontinenta. U prethodne dve decenije, u Italiji je nestalo 77 hiljada komercijalnih aktivnosti - manjeg ili srednjeg obima, i taj fenomen ima i svoj naziv, a to je "komercijalna pustinja".

S druge strane, porastao je broj novootvorenih stranih firmi, a sve više jača i prodaja putem mreže, koja je u 2019. ostvarila promet od 30 milijardi evra. On je zasigurno bio veći prošle godine, kada je karantin uneo nova pravila u našu svakodnevicu.

"Italijani vole da kupuju, ali se plaše da zbog pandemije neće imati novca, i stoga sada troše manje", navodi se u istraživanju.

Video: Štrajk u italijanskoj ispostavi Amazona: Ljuti jer ih kompanija ne štiti od korone

(Telegraf Biznis)