Srbi dobili žestoku konkurenciju: Grafikon koji pokazuje ko se sve otima o posao u obećanoj zemlji

Dva razloga utiču na manje interesovanje za rad u inostranstvu

Sudija koju je sprovela Boston Consulting Group (BCG) pokazala je da je Austrija posebno privlačna zemlja za rad Mađarima, Slovencima i Srbima.

Teme za vas

Reč je o istraživanju koje je sprovedeno na 209.000 ljudi u 190 zemalja a koje je pretočeno u mape. Upravo je objavljeno i ukazuje zapravo na zanimljiv trend - ljudi su manje spremni da idu da rade u inostranstvo.

Kompanija ukazuje da pre nekoliko godina, kada su sproveli isto istraživanje, ovaj procenat je bio ubedljivo veći, i da je 2014, zapravo dve trećine globalnih ispitanika reklo da im se ta ideja svidela.

Procenat je opao za 13 procentnih poena od tada i sada iznosi oko 50%.

Razlog za to je politika nacionalističke imigracione politike koju sprovodi i Srbija kako bi sprečila odliv mozgova, ali i u novije vreme korona, odnosno ograničenje putovanja.

Sve to zajedno, očigledno je uticalo na stavove ljud, kao i na spremnost za preseljenje u drugu zemlju zarad posla.

Na primer, u nekim slučajevima strani poslodavci bili su spremni da ponude podnosiocima zahteva posao bez potrebe da rade u bilo kojoj kancelariji kompanije.

Zanimljivo je takođe da su izuzetak oni na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Možda zato što Nigerija, Jemen, Sudan i Tunis ne nude iste mogućnosti za karijeru kakve se mogu naći na Zapadu. Spremnost za preseljenje nije značajno opala od 2018.

Italija i Švedska su ovoj grupi gde je zabrinost veća zbog posledica korone, a samim tim, opada i interesovanje za rad van zemlje.

 Samo 30 odsto mladih se vraća u Srbiju

Srbija, podsetimo, sprovodi nacinalnu strategiju za sprečavanje odliva mozgova, a korona je zapravo pokazala da se ovaj trend može preokrenuti.

tarosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina, i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnosti karijernog napredovanja.

Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinese razvoju zemlje i društva.

Blizu 80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije. Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

(Telegraf Biznis)