Katastrofa na pomolu: Naftaši uskoro na ekonomskoj margini? Uticaj sveštenika sve značajniji

Prvi udarac je stigao malo ranije, tačnije sredinom maja, u vidu šokantnog izveštaja Međunarodne agencije za energetiku (IEA), organizacije osnovane nakon naftnog šoka 1973. godine

Neprijateljstvo ekološki nastrojenih udruženja i pojedinaca naspram naftaša - notorna je činjenica, međutim, sada i svet koji sve aktivnije pokušava da zaustavi klimatske promene predstavlja ozbiljnu prepreku profitabilnosti i opasno ugrožava etablirane poslovne modele.

Teme za vas

U takvom svetu najveća pretnja naftnim kompanijama kakve znamo postaju sami - deoničari. Tu je i veliki pritisak sveštenika. Naime, priča o anglikanskim sveštenicima koji su se, iz protesta, bukvalno zalepili za nameštaj u sudnici, protestujući protiv uticaja ljudi na klimatske promene, izazvala je dovoljno pažnje.

Doduše, pritisak sveštenika je još tokom 2020. "urodio plodom", nakon što je Engleska crkva, "iz finansijskih razloga", odlučila da likvidira i ono malo akcija naftnih kompanija koje je u njenom portfelju ionako bilo moguće naći samo u tragovima, piše Index.hr.

Crkva je, kao motiv za likvidaciju, navela rizike koje takve investicije nose sa sobom, očito aludirajući na ESG (Environment, Social, and Governance) principe društveno odgovornog poslovanja, zbog kojih se naftne kompanije na tržištima kapitala polako pretvaraju u "ugroženu vrstu".

S druge strane, iz perspektive naftnih kompanija, tih nekoliko miliona ili u najboljem slučaju - desetina miliona funti - deluju trivijalno, budući da tržišna kapitalizacija Velike petorke (Royal Dutch Shell, BP, Exxon Mobil, Total, Chevron) uveliko premašuje pola biliona dolara vrednosti.

Koliko su im zaista naškodile preporuke Engleske crkve? Možda ne previše, ipak, prošla nedelja označila je trijumf zelene agende, u kojem je dobijena prilika da se nasluti budućnost kretanja naftaša. Index.hr piše da bi se mogli naći na ekonomskoj margini, odnosno da je to već izvesno.

Prvi udarac je stigao malo ranije, tačnije sredinom maja, u vidu šokantnog izveštaja Međunarodne agencije za energetiku (IEA), organizacije osnovane nakon naftnog šoka 1973. godine, kako bi se štitili interesi potrošača (a time posredno i naftne industrije).

U izveštaju pod imenom Net Zero by 2050: A roadmap for the global energy system IEA je predstavila sveobuhvatnu energetsku strategiju, kojom bi se globalno zagrevanje, drastičnom redukcijom emisija štetnih gasova, svelo na podnošljiv rast temperature od 1.5 °C.

Naveli su, pritom, kako ostvarenje tog cilja ne uključuje nove investicije u snabdevanju naftom i prirodnim gasom. Drugim rečima, bilo kakvi novi projekti i ambiciozne najave vađenja nafte iz okeanskih dubina ili zaleđenog Arktika - postaju nepotrebni u novom scenariju.

Ovo je, s druge strane, sasvim suprotno procenama Exxon Mobil-a, koje govore o potrebi investiranja između 12 i 17 biliona dolara, kako bi se zadovoljila potražnja za fosilnim gorivima do 2040. godine.

Podsećamo i da se pomenuta kompanija pre nekoliko dana našla pred velikim izazovom. Naime, aktivni investicioni hedž fond Endžin 1, koji je kritikovao klimatsku strategiju američkog naftnog giganta, dobio je podršku deoničara za smenu najmanje dva direktora upravnog odbora.

Istovremeno, IEA poziva na povećanje investicija u obnovljive izvore energije, s trenutna dva na pet biliona dolara godišnje (reč je o investicijama na globalnom nivou), i tako, zapravo, označava početak kraja ere fosilnih goriva.

Slučajno ili ne, projekcije se poklapaju s jednim od obećanja aktuelnog američkog predsednika, Džoa Bajdena, a koje se odnosi na potpunu eliminaciju emisija CO2 do 2050. godine. U obrazloženom scenariju, cene fosilnih goriva na duži rok beleže značajan pad, dok bi udeo nafte, uglja i prirodnog gasa u proizvodnji električne energije tokom narednih 30-ak godina - naprosto trebalo da iščezne.

Ipak, treba reći da ne tako mali broj zemalja u razvoju, od Iraka i Libije do Nigerije i Venecuele, zavisi upravo od proizvodnje nafte i plina. IEA predviđa rapidno smanjenje potražnje, a time i pad prihoda. Dodatno, holandski sud je prošle nedelje naložio da "Royal Dutch Shell" mora da smanji štetne emisije za čak 45%, do 2030. godine.

(Telegraf Biznis)