Pasta 1.200 dinara, tri kafe kao ručak u Beogradu: Potencijal domaće planine prate i jake cene

Prema rečima nekih stranih ulagača, Kopaonik ima potencijal kao malo koja srpska lokacija - upravo zbog izgrađene reputacije, vrhunskih ski staza, ali i prelepe, divlje prirode

Prelepa domaća planina Kopaonik ima ogroman potencijal koji su prepoznali mnogi investitori, ali i posetioci. Ipak, poznato je da je više "rezervisana" za one s dubljim džepom.

Teme za vas

Ne samo kada je reč o cenama smeštaja, mada su na Kopaoniku svoje mesto našli najelitniji hoteli, već i kada je reč o cenama hrane i pića u restoranima/kafićima.

Trenutno se ubrzano gradi, i mnogi delovi oko centra deluju "nedovršeno", zapravo, ne deluje da će nekim objektima u procesu gradnje - uskoro doći kraj. S druge strane, i dalje ima trošnijih, planinskih kuća A-forme.

Klijentela koja boravi na Kopaoniku je raznovrsna u leto, dok zimi dominiraju skijaši, mahom jače platežne moći, koji su spremni da daju i do nekoliko hiljada evra za 7 dana na ovoj planini - kada se obračunaju svi troškovi.

Prema rečima nekih stranih ulagača, Kopaonik ima potencijal kao malo koja srpska lokacija - upravo zbog izgrađene reputacije, vrhunskih ski staza, ali i prelepe, divlje prirode.

Po dobrom starom zakonu ponude i potražnje, cene na najvećem planinskom masivu koji Srbija ima - godinama unazad idu naviše. Slična je priča i sa Zlatiborom.

Cene stanova na ovim planinama mogu da pariraju onima u srpskoj prestonici, što je bilo nezamislivo 10 ili 20 godina ranije. Ipak, sve je više domaćih i stranih turista koji kupuju apartmane.

Pasta skuplja bar 30% nego u Beogradu

Namena nije samo lične prirode, već i izdavanje, budući da ono može dobro da se naplati, posebno u sezoni.

Ali, ako recimo odlučite da se hranite napolju, dok boravite na Kopaoniku, budite spremni na jače cene. Porcije su obilne, usluga prijatna, ponuda raznovrsna: od domaće hrane, preko italijanskih jela pa do burgera, ali su i cene dosta više u odnosu na beogradske.

U samom centru i oko njega ima svega nekoliko restorana, a cene su slične: pasta u proseku košta 1.100 do 1.200 dinara, zavisno od toga da li je s mesom, samo s povrćem ili, možda, s plodovima mora. Slične su cene i za rižoto, dok biftek optimalno košta oko 2.000 dinara.

Poređenja radi, špagete u Beogradu, u boljem restoranu, koštaju prosečno 700-800 dinara, kao i ostala italijanska jela. Isto tako, cene kafe su u istom, ako ne i višem rangu nego u Beogradu. Ta priča nije nova, ali se čini da cene rastu iz godine u godinu - kako Kopaonik, Zlatibor i neka druga mesta dobijaju više na značaju.

Poslastice u restoranima su oko 400, 500 dinara, a uglavnom je reč o "standardnim" kolačima.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)