Sumorna ekonomska slika: Svaki deseti stanovnik Zapada nema dovoljno hrane

Čak 45 miliona Amerikanaca nije moglo da nabavi dovoljno namirnica u 2020. godini

Foto: Pixabay/allybally4b

Odavno nam je postalo jasno koliko je pandemija kovid-19 uzela maha, a to se direktno "preliva" na rast cena, stopu inflacije i porast siromaštva u svetu, pa čak i u najrazvijenim zemljama.

Cene hrane su skočile ove godine, kao rezultat fiskalnih i monetarnih podsticaja, tako da se ne mogu očekivati značajna poboljšanja nigde u svetu. Štaviše, svaki deseti stanovnik Zapada nema dovoljno hrane.

Nedavno smo pisali i o sve gorem stanju u Indiji, gde više od 200 miliona ljudi radi za manje od 5 dolara dnevno.

U velikom broju zemalja Evrope, kao i u SAD, prvi put od 2014, odnosno otkako su Ujedinjene nacije (UN) počele da skupljaju takve podatke, porastao je broj siromašnih koji ne mogu da priušte dovoljno hrane.

To je direktna posledica virusa korona i krize koju je izazvao.

Nedavno objavljeni podaci govore da je maltene 9% stanovništva iz razvijenih zemlje tokom 2020. iskusilo "umerenu ili ozbiljnu nestašicu hrane", prenosi Financial Times. Godinu dana ranije, u odnosu na taj period, udeo je iznosio 7,7 odsto.

Na globalnom planu, podaci su još sumorniji.

Prema UN, gotovo trećina svetskog stanovništva lani nije imala pristup adekvatnoj ishrani. Iako u razvijenim državama Zapada postoje "socijalne sigurnosne mreže", u vidu socijalne pomoći, mnogo ljudi iz ranjivih grupa bogatih zemalja - snažno je osetilo ekonomske posledice koje je doneo kovid, dodaje FT.

Konkretno u SAD, banke hrane pružaju pomoć za 55 posto više ljudi nego pre pandemije, podaci su organizacije "Feeding America". Oni tvrde da 45 miliona Amerikanaca nije moglo da nabavi dovoljno hrane u 2020.

Video: Počela berba kupine, ovo su prve cene

(Telegraf Biznis)