Ovo je budućnost turizma u Srbiji: Interesovanje 30 odsto veće nego 2020. godine

Inostrani kamping gosti su veoma dobri potrošači u vanpansionskoj potrošnji i često se snabdevaju upravo u Srbiji domaćim proizvodima na putu do Grčke. Troše u proseku i više od 50 evra dnevno po osobi

U Srbiji ima 40 registrovanih kampova i njihov broj raste iz godine u godinu, objavila je Privredna komora Srbije, navodeći da godišnje imamo između 30.000 i 40.000 kamping turista.

Teme za vas

Ipak, rast broja kampova ne ide onom brzinom kojom bi predstavnici turističke industrije želeli.

Pandemija je poprilično zainteresovala i ponovo preorijentisala preduzetnike u ovom pravcu, jer je potražnja za kampovima i aktivnostima na otvorenom značajno porasla, kaže za list "Preduzetnik" Privredne komore Srbije predsednik Kamping asocijacija Srbije, Vladimir Ðumić.

Kako je navedeno, nema preciznih podataka o broju kamping turista u našoj zemlji, ali se procenjuje da ih je između 30.000 i 40.000 godišnje.

- Protekla godina je pokazala da će trend razvoja turizma u ovom pravcu biti veći nego u svim ostalim sektorima turizma upravo zbog pojačane potrebe ljudi za boravkom na otvorenom, u prirodi, u aktivnostima koje doprinose zdravlju i tela i duha - kaže Ðumić.

U svetu je, ocenjuje, kamperizam u ozbiljnom porastu i prema zvaničnim statistikama iz 2019 godine, u Evropi ovaj segment predstavlja 25 odsto od ukupnih turističkih potencijala.

Najbrže rastući turistički segment

Inostrani kamping gosti su veoma dobri potrošači u vanpansionskoj potrošnji i često se snabdevaju upravo u Srbiji domaćim proizvodima na putu do Grčke. Troše u proseku i više od 50 evra dnevno po osobi, dodaje Ðumić.

Vanpansionska potrošnja u Evropi iznosi, kaže, 13 milijardi evra godišnje u više od 25.000 kampova, a kampovi čine od 20 do 25 odsto ukupnog turističkog prometa.

Uprkos prevashodno tranzitnom karakteru Srbije, kada je u pitanju kamping turizam, veoma čest slučaj je da se kamperi zadrže i dva ili tri dana duže, a posebno oni koji krenu nizvodno Dunavom ili oni koji stižu iz Bosne i Hercegovine.

Prolazak kroz Zapadnu Srbiju produže koristeći nekoliko dana za obilazak atrakcija na Zlatiboru i Tari.

- Pravilnikom o kategorizaciji ograničeni smo na kampove sa maksimalno četiri zvezdice. To je prva stvar koju treba promeniti. Treba omogućiti i razvoj najmodernijih kampova sa pet zvezdica - smatra Ðumić.

Generalni direktor jedne kompanije iz Rume, koja se bavi prodajom i iznajmljivanjem prikolica, vozila i opreme za kampere, potvrđuje da se u Srbiji iz godine u godinu povećava interesovanje za kamp vozila.

Procenjuje da se oko 30 ovakvih vozila godišnje uveze u našu zemlju.

Kako kaže, najčešći kupci su osobe opredeljene za aktivan život i odmor u prirodi, od mladih parova sa decom, preko ozbiljnih poslovnih ljudi, do onih u poznom dobu.

Interesovanje za kamper vozila i prikolice u Srbiji je, prema njegovim rečima, poraslo za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, kapaciteti domaćih kampova su relativno mali u poređenju sa ostatkom Evrope, maksimalno do 50 mesta, i to u većim kampovima poput Aniva kampa na Srebrnom jezeru, kampa Oaza u Beloj Crkvi, kampa Zlatibor, Zasavica, Asin kod Golupca, Eko kampa Fruška gora, Enigma kod Vranja.

(Telegraf Biznis)