Snimak sa lica mesta na Vračaru: Ko će da plati kaznu što su radnici sebi ugrozili život radeći bez opreme?

U crnoj statistici, nažalost, zbog povreda na radu najviše je poginulih upravo iz građevinskog sektora

Radnici koji i na velikim visinama rade bez kaciga, ali i bez druge neophodne zaštitne opreme, česta su slika niških gradilišta. Inspekcija stalno ponavlja da kontrolište gradilišta, ali ni inspektora nema dovoljno. Današnja scena gotovo da je uznemirila sugrađane jer radnici nisu bili propisno opremljeni.

Kako se može videti na snimku na početku našeg teksta, radnici rade bez zaštitne opreme na fasadi četvorospratnice u centru Beograda čime su sebi ugrozili život.

Nije poznato da li je na licu mesta bio šef gradilišta koji bi sprečio ove scene. Radnici nemaju ni kacige niti drugu zaštitnu opremu koja je obavezna prilikom izvođenja opasnih radova na ovim visinama.

Ovo je još jedna opomena u nizu da se mora uvesti red na tržištu rada, i da radnici pre svega budu adekvatno zaštićeni na svojim radnim mestima, a onda i da se njihovu bezbednost neko preuzme odgovornost.

U toj crnoj statistici, nažalost, zbog povreda na radu najviše je poginulih upravo iz građevinskog sektora.

Dok čekamo odgovore iz Inspekcije rada, podsećamo da su ranije naveli da zaposleni mogu da se obrate inspekciji rada kada su im uskraćena prava u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, koja su im zagarantovana zakonom.

Najveći problem, kako je praksa pokazala, jeste sama specifičnost gradilišta, odnosno to što izvođači radova često angažuju podizvođače, koje onda angažuju veliki broj radnika i negde između se onda gubi kontrola o njihovoj evidenciji ko radi na crno, a ko je redovno zaposlen.

Veliku ulogu u kontroli poslodavaca ima inspekcija kojih je čak devet zaduženih za tržište rada (komuinalna, građevinska, saoobraćajna…), ali je manjak broja inspektora najveća prepreka.

Pravila su jasna, ali se krše

Obaveze kompanije u vezi sa bezbednošću radnika regulisane su propisima, ali ti isti propisi moraju da se poštuju.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla osiguranika, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim i hemijskim dejstvom ili naglim promenama položaja tela, ili iznenadnim opterećenjem tela, ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Takođe tu spadaju i povrede koju zaposleni dobiju pri obavljanju posla na koji nisu raspoređeni, ali koji obavljaju u interesu poslodavca, zatim povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi obavljanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad.

Koja su prava radnika

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana.

Kada je reč o daljoj proceduri, kad poslodavac prijavi povredu na radu usmeno i u pisanoj formi, dužan je da popuni izveštaj o povredi na radu u pet primeraka, koje dostavlja lekaru koji je prvi pregledao povređenog, a nakon popunjavanja podataka kod lekara izveštaje dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji priznaje povredu na radu.

Ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100 odsto za sve vreme bolovanja, odnosno sprečenosti za rad.

Pod profesionalnim bolestima smatraju se bolesti nastale u toku rada prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje zaposleni obavlja, a povreda na radu predstavlja kratkotrajno mehaničko, fizičko ili hemijsko dejstvo na zaposlenog.

U slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti ako se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti zaposleni ostvaruje pravo na invalidsku penziju. Ako je povredom na radu ili profesionalnom bolešću prouzrokovano telesno oštećenje od najmanje 30 odsto zaposleni stiče pravo na novčanu naknadu.

Kolike su kazne 

Visina propisane kazne u slučaju neprimenjivanja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad:

800.000 – 1.000.000 dinara za poslodavca – pravno lice

400.000 – 500.000 dinara za privatnog preduzetnika

10.000 – 20.000 za zaposlenog, koji ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad (ukoliko je poslodavac obezbedio sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu – zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini, zaštitne rukavice i slično – ali ih zaposleni nije koristio)

(Telegraf Biznis)