Ove mere Srbija uvodi da izbegne udar krize: Jedna košta 30 miliona evra mesečno

Kako će se Srbija obračunati sa ekonomskim trzavicama koje dolaze iz sveta?

Država Srbija uvodi nekoliko mera koje bi trebalo da ublaže negativne posledice krize koja je zahvatila ceo svet, a izazvana je energetskom krizom i ratom između Ukrajine i Rusije.

Mere, kako je do sada poznato, najpre se odnose na energente i hranu a cilj je da se zaštiti domaće tržište, potrošači i privreda od cenovnih udara i nestašica roba koje je donela kriza u Ukrajini.

Dalje, jedna od prvih biće odluka da se država odriče 20 odsto akciza na naftne derivate i ukine carina na uvoz nafte iz trećih zemalja. Ta mera bi trebalo da obezbedi snabdevanje NIS-ove rafinerije kao i da utiče na porast cene derivate na pumpama.

Biće zabranjen i izvoz iz Srbije brašna, kukuruza, pšenice i ulja.

Predstavnici Vlade su prethodnih dana isticali da svega imamo dovoljno, ali da su mere spremljene kako bi se izbegla situacija koja se desila u ponedeljak, "kada su četvrtinu svega što imamo u Srbiji hteli da izvezu".

Prema prvim procenama, smanjenim akcizama budžet će mati smanjen prihod za oko 30 miliona evra mesečno. Preciznije, samo na akcizama bće gubitak od  3,6 milijardi dinara mesečno.

Dovoljno pšenice

Ove godine pšenicom je zasađeno 30.000 hektara više nego 2021. Prethodna godina bila je rekordna po proizvodnji pšenice sa oko 3,7 miliona tona sa 600.000 hektara, dok je ove godine zasejano 630.000 hektara.

Godišnje Srbija potroši do 1,7 miliona tona pšenice.

Kako kažu strunjčaci, najavljene mere zabrane izvoza žitarica ne bi trebalo da se odraze na cenu proizvoda od pšenice u zemlji u naredna dva meseca, jer je na snazi Ureba po kojoj je ograničena cena osnovnih životnih namirnica.

(V.B.)