Gde idu sredstva iz rebalansa budžeta? Nivo javnog duga Srbije ostaje ispod EU limita

Osnovni cilj je prilagođavanje novonastalim negativnim globalnim ekonomskim tokovima

Rebalansom budžeta za ovu godinu čiji je predlog usvojila Vlada Srbije, a koji će se danas naći na dnevnom redu Skupštinskog odbora za finansije, predviđeni su ukupni budžetski prihodi od 1.709,5 milijardi dinara, što je za 192,7 milijardi ili 12,7 odsto više od iznosa predviđenog originalnim budžetom za 2022. godinu.

Kako se navodi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, prihodi budžeta u 2022. su iznad očekivanih, a taj višak je iskorisćen za nabavku energenata i obuzdavanje rasta cena uz minimalan uticaj na standard stanovništva, kao i na mere smanjenja akciznog opterećenja naftnih derivata.

Teme za vas

Dodaje se da se rebalansom, takođe, operacionalizuju mere populacione politike donete nakon budžeta za 2022. godinu, povećane subvencije u poljoprivredi, kao i isplaćena pomoć određenim kategorijama stanovništva.

Navodi se da je osnovni cilj rebalansa prilagođavanje novonastalim negativnim globalnim ekonomskim tokovima, svetskoj energetskoj krizi i posledično znatno većem rastu cena.

Poreski prihodi su planirani u iznosu od 1.490,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 172,7 milijarde, a neporeski u iznosu 199,7 milijardi, gde je povećanje od 24,2 milijarde dinara.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju, a najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost.

U strukturi prihoda, poreski prihodi čine 87,2 odsto, neporeski 11,7 odsto dok se ostatak od 1,1 odsto odnosi na donacije.

Ističe se da je na nivou opšte države planiran fiskalni deficit od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te da ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP koja je prisutna od 2016. godine.

Procenjuje se da će nivo javnog duga na kraju ove godine iznositi 55,5 odsto BDP. Dakle, ostaje ispod nivoa od 60 odsto, što je limit predviđen Mastriškim sporazumom. Kada je reč o rashodima i izdacima oni su planirani u iznosu od 1.988,5 milijardi dinara.

Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP.

Kako je u subotu izjavio ministar finansija, Siniša Mali, rebalansom će, između ostalog, biti obezbeđena sredstva za isplatu od po 5.000 dinara pomoći mladima, za povišicu penzija kao i nastavak radova na izgradnji Beogradskog metroa.

(Telegraf Biznis)