Svi javni objekti moraće da imaju ovaj sertifikat: Vesić o novim pravilima za investitore

Kada je u pitanju bespravna gradnja, ideja je da se minimalna kazna poveća na osam godina zatvora, objasnio je ministar

Graditelje, vlasnike zgrada i stambene jedinice čekaju nova pravila. Investitori bi do dozvola i saglasnosti mogli da dolaze brže, a pojedini koji sada imaju samo pravo korišćenja - mogli bi brzo i bez naknade da postanu vlasnici tih parcela.

Upravo o tome je u intervjuu za Novosti govorio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić.

Teme za vas

Tom prilikom je najavio i "zelenu" gradnju, energetske pasoše, kao i kilometre auto-puteva i brzih pruga koje država namerava da izgradi u narednim godinama.

Na samom početku razgovora za Novosti, ministar se dotakao novog zakona o legalizaciji. Ali, kako kaže, pre same legalizacije, važnije su izmene Zakona o planiranju i gradnji.

- To je dobar zakon jer je uveo brže procedure i elektronske građevinske dozvole, ali ga sada treba dopuniti. Investitor više neće moći da dobije upotrebnu dozvolu, ukoliko ne postoji dokaz o tretmanu građevinskog otpada, i tako ćemo se rešiti najvećeg broja divljih deponija. Biće uvedena obaveza da se kod izgradnje, gde je moguće, koristi reciklirani građevinski materijal. Svi objekti veći od 10.000 kvadrata i svi javni objekti, moraće da imaju sertifikat zelenje gradnje.

Koje dodatne izmene su planirane u toj oblasti?

- Uvešćemo elektronske saglasnosti javnih preduzeća, a investitori će sami birati da li će ih tražiti oni ili nadležne institucije. Da se stvari ne bi duplirale. Kada je u pitanju bespravna gradnja, ideja je da se minimalna kazna poveća na osam godina zatvora. Ubrzaćemo lokacijske uslove, a informacije o lokaciji više neće izdavati samo država - istakao je Vesić i dodao da treba brže da se gradi i da procedure budu olakšane.

Kada je reč o najavljenom odustajanju od konverzije građevinskog zemljišta i naknade od nje, Vesić je upitan "da li je to velika cena, ne bi li se aktivirale lokacije?".

- Kupci su u privatizaciji kupili pravna lica koja su imala pravo korišćenja i zakupa, a u socijalizmu ta prava su bila jednaka sa pravom svojine. Zakon o konverziji je uveden samo zbog "Luke Beograd". Pogrešna je bila ideja da se tim zakonom ispravljaju greške iz privatizacije, jer je to nemoguće.

Ministru je postavljeno i pitanje: "Ako se ni tako investitori nisu pokrenuli, zašto bi ukidanje konverzije aktiviralo gradnju?".

- Sada se gubi između dve i tri godine, da bi se završio proces konverzije, koji je uglavnom bez nakande. Prihod za budžet je minoran, a stoji nam oko 5.000 lokacija. Kada se gradi, aktivira se građevinska industrija, plaćaju se doprinosi za građevinsko zemljište i na kraju i porez na imovinu. Nijednom strancu se ne može objasniti da treba još da plati dodatno, jer mu je država nešto prodala u privatizaciji.

Da li to znači da bi trebalo uraditi nove procene imovine svih neprivatizovanih preduzeća, pa i onih koja se prodaju iz stečaja?

- Naravno da treba. Pa kada neko kupi, plati sve i gradi. Ne vidim nikakav smisao instituta ako ne donosi prihod. To što je privatizacija vođena sa problemima, to je drugi problem i neka se bave time oni koji su nadležni. Ovo nema veze sa tim. Više nećemo dozvoljavati da to što neko kao vlasnik u katastru ima zabelešku, zbog toga ne može da dobije građevinsku dovolu jer za to imate organizovanu privatnu mafiju za reketiranje investitora. Privatne sporove neka rešava sud, a onaj ko je upisan u katastar imaće pravo da gradi. Uprostićemo izdavanje građevinskih dozvola za trafostanice. Na određeni broj parking-mesta moraće da se predvidi električni punjač.

Govoreći o tome da li će investitori morati da se osiguraju, Vesić kaže:

- Pre prijave radova moraće da imaju polisu osiguranja od štete trećih lica. Ako grade na Vračaru i okolo su tri stare zgrade, osiguravajuće društvo će reći koliko košta rizik. Kada se desi problem, postojaće način da se šteta naplati. Spremamo uredbu sa Ministarstvom životne sredine koja će propisati obavezu korišćenja recikliranog materijala prilikom gradnje puta. I podsticaje za zelenu gradnju. Reciklirane materijale će morati da koriste veliki investitori. Oni koji rade reciklažu tako dobijaju tržište. Svi koji imaju sertifikate "zelene" gradnje imaće deset odsto manje doprinose za gradnju. Uvodimo energetske pasoše. Moraće da ih ima svaka nova zgrada, dok će za starije postojati rok u kome će lokalne samouprave morati da urade elaborate. To građani neće plaćati, a rok će biti deset godina.

Ministar je dalje naglasio i da je radna grupa počela da radi na novom Zakonu o planiranju i izgradnji, te da će doći i do izmena Zakona o stanovanju, recimo, da svaka zgrada mora da bude osigurana. "Kada se desi požar, tako će imati odakle da se naplati šteta. I legalizacija u ovoj zemlji mora jednom zauvek da se završi. Ne mogu da postoje dva zakona u pravnom prometu, legalizacija i Zakon o planiranju i izgradnji, jer dok je tako, deo investitora gradi nelegalno nadajući se novoj legalizaciji", kaže Vesić.

Od 1997. godine do danas je najmanje sedam zakona pokušalo da se izbori sa legalizacijom. Šta to ne dozvoljava da se objekti legalizuju?

- Mnogi vlasnici malih objekata nemaju motiv da se legalizuju. Mnogi nemaju rešeno pitanje imovinskih prava. To je najčešći problem. Ostavinske rasprave nisu okončane i procedura je komplikovana. Većina tih zakona nisu bili loši, ali nije postojao način da se motivišu ljudi. Motivisani su samo oni koji su najviše zloupotrebili, bespravni investitori.

Goran Vesić je u intervjuu za Novosti dalje istakao da BDP naše zemlje zavisi i od građevinarstva, kao i da se, kroz projekat "Čista Srbija", ulaže 3,5 milijardi evra u postrojenja za tretman otpadnih voda i kanalizacionu mrežu. Kako kaže, radi se na 89 lokacija u 65 opština.

- Pokrivamo više od dva miliona ljudi kanalizacijom i postrojenjima za prečišćavanje otpadne vode. Radimo oko 5,2 miliona metara kanalizacionih cevi. To će se završiti u narednih pet godina. Takođe, radimo i na regionalnim postrojenjima za tretman čvrstog otpada - naveo je ministar građevine.

Deonica Preljina-Požega

- Ono što je realno i što smo utvrdili sa izvođačima jeste da će automobili tom deonicom krenuti krajem sledeće godine. Izvođač nam je obećao i to je realno. Tu se rade dva tunela, petlja "Lučani", tunel "Laz" je 80 odsto završen. U toku je tender za opremanje. Drugi je tunel "Munjino brdo" i njega očekujemo u avgustu. Daće investitori i donaciju da se sredi rodna kuća Miloša Velikog, koja je u blizini Požege. Kada završimo do Požege, odatle idu dva auto-puta, ka Kotromanu i Boljarima. Za pravac Kotroman očekujemo projekat do kraja godine, sledi ugovaranje. Vrlo je zahtevan put, jer je trećina u tunelima, trećina u vijaduktima. Drugi put je prema Boljarima i povezaće Srbiju i Crnu Goru.

Koji će putni projekti biti gotovi u narednoj godini?

- U martu će biti gotov brzi put Surčin - Novi Beograd. To je 7,9 kilometara veze sa auto-putem "Miloš Veliki". Do juna završavamo obilaznicu oko Beograda. Posle nas čeka ugovaranje 31 kilometra obilaznice do Pančeva. U tom delu će biti veliki železničko-drumski most, koji će omogućiti i železničku obilaznicu oko Beograda. Izmestićemo kargo saobraćaj iz grada. Do kraja marta završava se deo Moravskog koridora Pojate - Makrešane, što je 18 kilometara. Još jedan deo biće gotov do kraja septembra, do Koševa. Kruševac će do oktobra biti priključen na put. To je 28 kilometara. U prvoj polovini 2024. godine biće od Adrana do Preljine. U 2025. godini će se od Preljine do Pojata stizati za 45-50 minuta. Do kraja sledeće godine biće gotov Kuzmin - Sremska Rača. Zaaršava se Golubac - Veliko Gradište i Ruma - Šabac - Loznica. Evropska unija finansira Niš-Merdare. Radićemo i brzu saobraćajnicu Mrčajevci-Kragujevac, oko 60 kilometara. Projektuje se "Karađorđe". Radimo dva mosta u Novom Sadu - naveo je dalje ministar građevine.

Vezano za rekonstrukciju železnice, Vesić kaže:

- Radimo prugu Novi Sad - Subotica. Prema ugovoru, biće gotova u avgustu 2025. godine, da bi do kraja te godine bila puštena u saobraćaj. Tada će se brzim vozom od Beograda do Budimpešte stizati za dva sata i 45 minuta. U narednih mesec dana ugovorićemo sa EU rekonstrukciju pruge Beograd-Niš. Očekujemo 2029-2030. godine brzu prugu do Niša. Krećemo u pregovaranje i za brzu prugu do Preševa. Spremni smo da izgradimo i brzu prugu do Šida, ali ona ima smisla samo ako ide do Beča. Sledeće godine ugovaramo rekonstrukciju trase Valjevo-Vrbnica. Vozovi će moći da idu do 120 kilometara na sat. Radimo i Kraljevo-Rudnica. To je veza prema Kosovu i Metohiji. Do kraja godine preuzimamo intermodalni terminal u Batajnici i planiramo terminal na Makišu.

(Telegraf Biznis)