Potpisivali lažne bankarske garancije, prevareni srpski privrednici: Kako da se ovo i vama ne desi?
Bankarske garancije su jedno od najkvalitetnijih sredstava obezbeđenja, ali ih izdaju samo banke
Domaći privrednici mogu biti meta prevaranata, a njihova domišljatost nekada prevazilazi sva pisana i nepisana pravila dobre poslovne prakse, a nije retko da tako krše i Zakon.
Prema saznanjima našeg portala, pojavile su se i falsifikovane bankarske garancije koje su oštetile pojedine privrednike. Naime, kako nam tvrdi jedan od prevarenih preduzetnika, određene bankarske garancije potpisivalo je lice (u poslovnom objektu na Vračaru) a kasnije državni službenici uopšte nisu proveravali istinitost tih garancija.
Tako je na kraju došlo do nedoknadive štete za više učesnika u postupku. Banka očigledno takođe nije bila obaveštena. Dodatno, problem je i što ih zakon ne prepoznaje kao krivično delo u tom smislu već se tretiraju po drugačijem osnovu.
Proverali smo da li je bilo prijava po ovom osnovu, i dodatno, kako je moguće izdati bankarsku garanciju ili pak potpisati, a da ne dođe do ovakve zloupotrebe?
"U skladu sa Zakonom o bankama, banka može, u skladu sa zakonom, pored ostalih poslova, obavljati i garancijske poslove (izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva), dok propisima Narodne banke Srbije kojima se uređuje poslovanje banaka nije uređeno pitanje pod kojim se uslovima može izdati garancija, odnosno ko može biti korisnik garancije. U tom smislu, banke, u skladu sa svojim unutrašnjim aktima koji definišu način upravljanja rizicima kojima banke jesu ili mogu biti izložene, prilikom odobravanja bankarskih proizvoda uključujući i izdavanje garancije, cene finansijsko stanje svakog potencijalnog klijenta pojedinačno i na osnovu rezultata te procene samostalno donose odluku o uspostavljanju poslovnog odnosa sa klijentom, tj. o izdavanju svake konkretne garancije", rekli su za Telegraf Biznis iz Narodne banke Srbije.
Pored navedenog, ukazuju na to da u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, bankarska garancija predstavlja pismenu ispravu kojom se banka obavezuje prema primaocu garancije (korisniku), da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti, izmiriti obavezu ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
"U tom smislu, bankarska garancija predstavlja specifičan bankarski posao i jedan od instrumenata obezbeđenja izvršenja ugovornih obaveza dužnika. Budući da bankarska garancija predstavlja formalni pravni posao (drugim rečima, bankarsku garanciju mogu izdati samo banke u zakonom propisanoj, pismenoj formi), ista pruža visok stepen pouzdanja u preuzetu obavezu banke garanta (čija realizacija nastupa u slučaju ispunjenja uslova navedenih u garanciji) i predstavlja jedno od najkvalitetnijih sredstava obezbeđenja", objašnjavaju iz NBS.
Narodna banka Srbije nije dobijala prijave po pomenutom osnovu, međutim, u Višem javnom tužilaštvu su u Beogradu su nam naveli da postoje takve prijave, i da se vode pod dva krivična dela.
"Ima takvih predmeta u radu, nisu međutim česti zbog čega ne možemo da utvrdimo broj prevara sa bankarskim gaancijama. One se nalaze u sklopu dva krivična dela - Prevara u obavljanju privredne delatnosti i Zloupotreba položaja odgovornog lica".
Slično funkcionišu i bankarske menice, a podsetimo, i sa njima je bilo prevara.
Jedna od njih je otkrivena kada je kompanija pustila na naplatu menice koje su male trgovinske radnje i firme iz cele Srbije blanko dale velikim trgovinskim lancima prehrambene i hemijske robe. Neki iznosi bili su uvećani i do sto puta.
Dotična firma je u jednoj banci pokušala da naplati tu istu menicu. Onda su se pojavile i druge menice, u drugim bankama, sa enormno visokim iznosima.
Da li ste imali slična iskustva? Pišite nam u komentarima ili na biznis@telegraf.rs
(Telegraf Biznis)