Ponudio satnicu od 1.000 dinara i još se muči da nađe radnike

Vreme čitanja: oko 2 min.

Radi se o poslu prosejavanja humusa glistenjaka i stavljanje istog u džakove

Foto: Shutterstock

Sa svih strana slušamo iste priče, sa jedne strane se ljudi žale da nemaju posla, a sa druge se poslodavci žale da nema radnika. Na jedan takav primer naišli smo na društvenim mrežama, preko kojih je jedan proizvođač humusa za biljke izrazio svoje razočarenje baš ovom situacijom.

Naime, on je pokušao da nađe radnike za prosejavanje humusa glistenjaka, nudeći im 1.000 dinara za sat rada, ali nije uspeo.

- Nemam potrebu za stalnim radnicima, ali recimo u nekom periodu godine, konkretno sada, ima posla za par ljudi, za desetak dana. Posao nije težak, radim ga i ja, kao i članovi porodice, između ostalog i deda od 82 godine. Po mojoj proceni, za sat vremena mogli bi da zarade i do 1.000 dinara. Ali, neće niko. Šta se dešava? Nema ko, ili ima, a neće - postavio je pitanje član jedne grupe na Fejsbuku koja okuplja preduzetnike.

Njegove kolege preduzetnike ovakva situacija nije iznenadila, jer se većina susrela ponekad sa mukama u pronalasku ljudi za rad. Ipak, činjenica da neko odbija dnevnicu koja bi za osam sati rada iznosila čak 8.000 dinara, i mnoge od njih je zapanjila.

Radi se o poslu prosejavanja humusa glistenjaka i stavljanje istog u džakove. Radi se dnevno ko koliko sati želi, a za svaki sat u džep stavlja "jednu crvenu".

Printskrin: Facebook/Ja, Preduzetnik Grupa

O čemu se tačno radi? Humus kao đubrivo za biljke može da se proizvede na više načina, a jedan od njih je i uz pomoć nadaleko poznatih Kalifornijskih glista.

Ove osam centimetara duge gliste žvakanjem i sisanjem u humus prerađuju karton, talog od kafe, otpatke od voća i mnoge druge stvari. Stručnjaci kažu da je humus glistenjak bolji za prehranu biljaka od bilo kojeg mineralnog đubriva.

U jesen se glistenjak pokriva slamom ili lišćem, a u proleće se prosejava korišćenjem baštenske lopate kroz milimetarsko sito, tako da se krupniji neprerađeni ostaci kasnije vrate na dalju preradu.

(G. M.)