Zoran Đorđević: Verovao sam da Pošta može da izraste u srpski Amazon, ovo su svi problemi i šanse

Pošta ima više od 15.000 ljudi, sistem je spor, dugo nije bilo promena i bilo je očekivano da bude otpora. Kritikovali su me, tajili su mnoge stvari od mene, saznao sam za nepotrebna radna mesta, ali na kraju teške odluke ostavljaju dobre tragove, kaže Zoran Đorđević

Pošta Srbije je važan faktor stabilnosti države, to se pokazalo tokom istorije, ali i u savremenom svetu. Posebno važna digitalizacija usluga, rekao je u intervjuu za Telegraf Biznis vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća "Pošta Srbije" Zoran Đorđević.

U razgovoru nam otkriva kako teče reforma ovog važnog javnog preduzeća, ali i na koje prepreke lične i profesionalne je nailazio tokom najtežeg zadataka - izrade reorganizacije i sistematizacije radnih mesta.

Teme za vas

Govori nam o novim uslugama ovog preduzeća, ali i šanse koje bi mogle biti pretvorene u dobar izvor prihoda.

Ističe da Pošta Srbija mora da se dodatno transformiše kako bi bolje funkcionisala i prilagodila se novim tržišnim okolnostima.

Đorđević je nekadašnji ministar u više vlada i resora. Bio je državni sekretar u tri mandata. Ministar odbrane, ministar rada itd...

• Kako je izgledao vaš ulazak u Poštu, pre dve godine?

- Kada sam saznao da ću biti direktor Pošte, dok još nije bilo javno, počeo sam da se pripremam za sve ono što sledi.

Znao da sam da će zadatak biti kompleksan, od mene je i predsednik (Aleksandar Vučić) tražio da ga rešim i da Pošta bude ono što jeste, kompanije za primer uspeha.

Pošta je važna državna institucija i potrebno je unaprediti je, ali i da ima problema koje treba prevazići.

Pošta ima više od 15.000 ljudi, sistem je spor, dugo nije bilo promena i bilo je očekivano da bude otpora.

• Da li je bilo teško kao što ste očekivali, taj sami početak?

- I više nego što sam očekivao.

Istina, imao i podršku Vlade, ali izazovi koji su pred Poštom Srbije zahtevaju jedan kompletan plan i jasan cilj u kojem pravcu treba da se ide.

Nažalost, Pošti je izmaklo da bude lider u digitalizaciji u poslednjoj deceniji, delom zbog toga što je bila izdvojena Kancelarija koja se bavila digitalizacijom, pa je ta šansa u ovom preduzeću ispuštena.

Od toga je mogao dodatan prihod da se stvara.

• Šta se još dešavalo, a što je moglo dovesti do drugačijeg ishoda, kada je reč o tržištu?

- Izašli smo iz kablovskog operatera, ali da napomenem da je tržište takvo, da sa velikim igračima poput Telekoma ta utakmica bi bila unapred izgubljena i bilo je potrebno da se fokusiramo na sredstva koja imamo u tom trenutku - ono što je nama kor biznis, a to je dostava i usluge.

Građani još uvek imaju najviše poverenja u Poštu, naročito kada je reč o najstarijim sugrađanima.

Podsetio bih na primere iz svetske prakse, u SAD-u, da se vodi računa o tome da se zadrži taj tradicionalni posao i u osnovnom obliku. Prvenstveno mislim na to da im nisu svi računi digitalizovani, već ih i dalje nose poštari. Tako je i u Italiji, Nemačkoj.

• Koje su sve prednosti postojanja pošte u tom smislu, zašto mislite da je su to primeri prave dobre prakse?

- Razloga za to je više - pošta postoji i u vanrednom stanju, da ne kažem ratnom, a to se pokazalo i u vreme korone kada je u svakoj državi bilo izazova, poštari su bili među retkim radnicima koji su radili i na koje su se svi oslanjali.

Naime, kada se onesposobe sva telekomunikaciona sredstava, ostaje čovek, a u ovom slučaju to je poštar.

Verujem zbog toga i u budućnost tog poziva - pošta bi trebalo da ostane u nekom obliku analogna.

• Šta ste zatekli na samom terenu? Kako je krenula sistematizacija?

- Pokazalo se da imamo veliki broj ljudi i da je postojao veliki posao - da se preoblikuje poštanski sistem iz doba SFRJ u današnje doba, u modernu poštu.

Tačno, nismo imali sistematizovana radna mesta. To je stvaralo nažalost i prilike za zloupotrebe. Imali smo samo ograničeni broj izvršilaca.

Vodili smo se i primerom Austrije, zbog sličnosti dve zemlje u broju stanovnika i površini kada smo gledali kako da uobličimo radnu strukturu.

Glavni problem koji sam uočio kod pojedinih menadžera jeste što su postavljali sistem prema čoveku (često nekom svom), a ne obrnuto. Teško je bilo napraviti promenu u tako velikom sistemu, jer ne dobijate punu podršku.

Govorio sam da je velika bojazan pred nama, ali da moramo da presečemo.

• Pomenuli ste sada poteze pojedinih menadžera, ali na kakve ste još prepreke nailazili?

- Mnoge, jer pored reorganizacije paralelno se sprovodi sistem modernizacije i lansiranja novih proizvoda, novih usluga.

Vodio sam se savetom koji sam dobio još u vojsci - ako biraš kome da daš da reši hitan posao, jasno je kome ga ne bi dao i ko ti ne treba. Preciznije, ukoliko teret pada uvek na iste ljude, sistem nije dobar.

Trudim se da odatle krećem sa redukcijom radnih mesta. Ne samo zaposlenih, već i kada je reč o izboru partnera za kompaniju.

Insistiram da se obavlja razgovor sa više ponuđača, da svi učestvuju. Uvek tako tražim, a desi se da toga nema, baš zbog toga što ponekad pojedini ljudi zbog svojih interesa ne žele da posao uspe.

Svakodnevno idem po jedinicima, oblizam pošte po svim delovima Srbije, boravim u važnim logističkim centrima, održavam kolegijiume svakog četvrtka u 7 sati ujutru i nijedan nismo propustili od marta 2021.

Radio sam u javnom sektoru, i često ukazujem da je i u ovom javnom preduzeću, baš kao i u privatnom sektoru, potrebno boriti se za svaki dinar prihoda, jer mi smo na kraju dana institucija koja mora da zaradi novac da bi isplatila plate.

• Kakva je saradnja sa sindikatima? Imate iskustvo kada je o njima reč radeći i kao ministar rada?

- Imam kontinuirane razgovore sa sindikatima, pozivam ih da učestvuju u reorganizaciji. Najpre da bi se videlo da je cela reorganizacija i reforma kompanije jedan transparentan proces.

Biće grešaka, to je neizbežno, ali jedino tako zajednički možemo doći do rešenja. Poštu treba uzdići i smatram da Pošta to zaslužuje.

• Osim sistematizacije, digitalizacije, koji su još akutelni projekti?

- Predlagao sam na početku mandata da Pošta ima svoju internet trgovinu, svoj e- commerce. Verovao sam da može da izraste u srpski Amazon koji bi onda mogao da traži takve partnere na svetskom nivou.

Nisam naišao na razumevanje za tako nešto, a verujem da je ovaj sistem bio u stanju da zaokruži priču od skladištenja, logistike i isporuke.

Probali smo onda da unapredimo rad dostavljača, poštara, da imaju kvalitetne uređaje, uveli smo paketomate. Želeo sam da radnici Pošte budu što mobilniji.

Nabavili smo u te svrhe nove automobile, nove uniforme, menjali smo pomalo vizuelni identitet. Ipak, konzervativnost sistema utiče na dosta toga i iskreno izgubili smo dve godine tražeći najbolje rešenje šta bi trebalo mi da budemo.

Međutim, verujem i da ljudi iz sistema najobolje mogu da uvide gde su potrebne promene.

• Na šta tačno mislite, kada nabrajate nove projekte?

- Na primer, kada je reč o modernizaciji dostave, tražili smo četiri ponude najboljih proizvođača mašina i detaljno smo pregledali njihove predloge, analizirali, videli kako oni koji to rade za velike pošte razmišljaju.

Prosek pokazuje da je potrebno dve godine za implementaciju takvih rešenja, a to znači da se postavlja pitanje ljudi koji će to da isprate. Pomenuo bih i e-Arhiv, a za koji čekamo dozvolu za aplikaciju.

Kada smo prezentovali to francuskim notarima, bili su oduševljeni.

Svaki građanin će naime, imati uvid u svoju dokumentaciju overenu kod javnih beležnika, uz maksimalnu pouzdanost i bezbednost.

Srbija će tako, posle Francuske biti druga zemlja u Evropi sa digitalnom arhivom javnobeležničkih isprava.

Druga aplikacja je e-Novčanik. Sve se digitalizuje, a razni računi, poreska rešenja i sl, takođe stižu u e-sanduče, i treba da budu što jednostavnija.

• Da li i na koji način postoje šanse za zloupotrebu?

- Ne može da bude zloupotreba. Projekat je zamišljen tako da ne može ništa da se prebaci, niti plati dok se ne verifikuje u pošti, a sertifikaciono telo svakako jeste Pošta. Razmišljamo o garanciji 24 sata, ako se predomislite, da možete da stornirate uplatu.

To je bezbedno i korisno posebno za one koji često putuju - aplikacija sve rešava, a možete da dobijete, ukoliko želite, papiran dokaz gde je, kad i koliko plaćeno.

To je važno posebno i zbog penzionera, jer za najstarije građane najvažnije je da uprostimo sistem i da nemaju bojazan, a Pošta jeste ona u koju oni najviše veruju.

• Jedna od inovacija, bili su paketomati...

- Paketomati su budućnost srpske dostave, zaista to mislim. To je savremeno i praktično rešenje za brzu, laku i pametnu 24/7 isporuku pošiljaka.

Imamo ih sada 420, u fazi smo nabavke još 1.200. Želimo da budu u svakom delu zemlje jer u Evropi postoje manje zemlje, a koje imaju po 17.000 paketomata. Kod njih je doduše onlajn trgovina razvijenija, ali i mi moramo da pre ili kasnije budemo na tom nivou.

U tom smislu, važan nam je logisticki centar. Dalji cilj je da pošta pruži logistiku i skladištenje, možda i bescarinsku zonu.

• Prlikom sistematizacija, sigurno je da ima i zanimanja kojih se teško odreći, da li je rad u Pošti danas poželjan i za mlade?

- Ranije prilkom upoznavanja novih ljudi, često sam čuo pohvale da je nekome deda ili baba ili roditelji zaposleni pošte. Danas, retko čujem da neko želi da radi baš u pošti, ali ona opstaje i zahvaljujući posvećenim ljudima - traje.

To važi i za svakog zaposlenog od poštara do mene. "Gugl" nikada ne zaboravlja. Uvek će se znati ko je šta radio i koliko, uprkos nepriznavanju uspeha od određenih ljudi.

U ovom trenutku, mnogo je važno što je jasno da postoji kontrola finansija, naročito javnih finansija, i da to građani mogu da prepoznaju.

Uostalom, lično sam imao državnu reviziju "u poseti" u Ministarstvu, koja je kontrolisala godine rada, i koja je bila bez greške kada je reč o mom radu.

Takav dokument vas motiviše da radite više i bolje, ali i ostavlja čisto nasledstvo.

• Na šta se to odnosi kada ste vi u pitanju?

- Sprema se kompletan izveštaj šta smo do sada uradili, ali imam već i dokument šta sam sve zatekao.

Takođe, imaću još jedan izveštaj na kojem trenutno radim a gde ću predočiti sve probleme u pošti, ali i predložiti rešenja. Naravno, i obrazloženje zbog čega nisam uspeo to da rešim.

Kritikovali su me, krili su neke stvari od mene.

Kada preuzem funkciju, a to se odnosilo i na prethodna ministarstva koja sam vodio, volim da imam pravilnike za sve oblasti, od radnog odnosa do toga kako se koriste službena vozila, pa do dres koda.

Na primer, kodeks oblačenja mora da se poštuje. I to je nailazilo na primedbe.

Ne volim jednokratna upustva, već da postoje pravila pa taman se u hodu menjala.

• Kažete da su se tajile određene stvari od vas, na šta konkretno mislite?

- Rekao sam da lično uvodim pravilnike i da ne bežim od toga - bitna mi je jasnoća funkcionisanja sistema, a onda se dešava da posle dve godine rada saznajem da postoji pravilnik o vršenju usluge o poštanskom saobraćaju iz 1989 . godine koji je i danas u eri digitalizacje na snazi.

Čitao sam ga, slučajno ga našao u biblioteci jednog direketora. Dodatno sam saznao da je bila samo jedna izmena 1996. godine.

Pitao sam da li je sramota da ovo danas važi i da meni to niko ne kaže. Mogli smo do sada da imamo radnu grupu koja bi to promenila, koja bi mogla da primeni primer neke druge prakse poput primera Slovenije.

• Da li je bilo skrivanja i kod same strukture, odnosno radnika, sve oči su uprte u sistmatizaciju, to je činjenica?

- Bilo je. Da.

Na primer, saznao sam da je vrlo primaljivo, zanimanje u pošti instruktor koji se bavi instruktažom.

Pitao sam koliko ima takvih "instruktora" i dobio odgovor da ih ima 70 u radnim jedinicama, ali nažalost, pokazalo se da ih ima mnogo više.

Njihova dužnost je da obiđu jednu poštu godišnje i utvrđuju usklađenost promena sa zakonom. Šokirao sam se tim podacima. Nepotrebno je da postoji takvo zanimanje pored direktora upravnika i kontrolora u svakoj pošti.

Plus postoji interna kontrola. Tako dolazimo ironično do "najpoželjnijeg zanimanja" u pošti - instruktora.

U Pošti Slovenije, na primer, ne postoji nijedan takav instruktor. Ukinuo sam ta mesta, i naveo da je svaki direktor pošte dužan da vodi računa o zakonostima, kao i svemu što je u opisu tog posla.

Imamo luksuz takođe, da postoji 1.130 upravnika pošta, na razmaku od 200- 300 metara, mislim da bi se i to moglo sistemtizovati. Po novom će ih biti ne više od 300. Plata će biti veća, a oni zadovoljniji.

Dalje, bio sam u jednoj radnoj jedinici gde ima 23 pošte, a 25 upravnika. Potpuno nelogično i neprihvatljivo.

To je zatečeno stanje, i sada svaka moja "seča" ili resetovanje znači da cela radna jedinica vidi mene kao krivca. Ja te ljude ne poznajem, vidim samo da rade posao koji nije potreban u toku ove reorganizacije.

Uvek ste između čekića i nakovanja.

Međutim, verujem da vreme pokazuje ko ostavlja trag. Uspeh jedino ne može da se kupi i oduzme, a ja želim samo uspeh.

(Telegraf Biznis)