Blaž Brodnjak za Telegraf Biznis: Šta novo merka NLB banka u Srbiji i šta čeka potrošače

Uvek sam tvrdio da bismo mogli da nastupimo kao zajedničko tržište, kao jedan veliki regionalni igrač, rekao nam je Brodnjak između ostalog

NLB banka i dalje istražuje mogućnosti preuzimanja još jednog posla u Srbiji, tržištu koje je neprkosnoveno u regionu, kaže u razgovoru za Telegraf Biznis Blaž Brodnjak, prvi čovek NLB-a.

Razgovarali smo sa njim na marginama panela koji je ova banka organizovala za medije iz regiona, a čiji fokus je bio uticaj klimatskih promena i posledice koje danas i te kako osećamo.

Brodnjak koji je predsednik uprave NLB d.d, istakao je da su poplave nanele veliku štetu Sloveniji i da je u poslednjih 12 meseci priroda pokazala koliko moramo da budemo spremni na njenu neizvesnost. Zbog toga, ističe, potrebno je dobro utabati puteve u regionu, one koji nas jasno vode do zajedničkog cilja.

"Banke i privreda u regionu treba da budu odgovorni. Prestanimo da se svađamo i krenimo sa obnovom infrastrukture. Ona briše političke granice koje nam samo smetaju. Uvek sam tvrdio da bismo mogli da nastupimo kao zajedničko tržište, kao jedan veliki regionalni igrač", rekao je on između ostalog.

Nije međutim, mogao da precizira da li će i NLB Komercijalna banka menjati cenu svojih usluga posle isteka tarifnih paketa od 1. septembra. Na kraju razgovora je pak poručio "da ćemo se uvek truditi da nađemo rešenje koje je prihvatljivo za naše klijente".

NLB banka je inače prvu polovinu ove godine završila sa stabilnom i finansijski dobrom pozicijom. Ostvarila je u poslednjem kvartalu 122, 6 miliona evra dobiti, što je povećanje od dva odsto u odnosu na prethodni period.

• U nekim od prethodnih intervjua za naš portal govorili ste o potencijalnim akvizicijama, da li se sada iskristalisala mogućnost partnerstva?

- Srbija je za sve najinteresantnije tržište u regionu i tu nema dileme.

Kada govorim o tom tržištu, podsećam da su tu austrijske, dve mađarske, dve italijanske banke i uvek će biti najkonkurentnije tržište. Osim što je velika teritorija, imate i podršku vlasti prema konkurentnosti, odnosno otvorenosti za strane investicije s jedne strane, i s druge rad na digitalizaciji.

Na taj način srpsko tržište je i vrsta laboratorije za čitav region, privlači prvo inovacije, poput dovođenja Gugl i Epl peja na primer.

U kontekstu dodatnog ukrupnjavanja, pitanje je šta je sada moguće. MK grupa je potegla poslednji potez s Eurobankom, to nas je iznenadilo, ali i postavilo pitanje šta ostaje, odnosno, da li će neka od 6 banaka koje sam nabrojao želeti da izađe. Te banke imaju pojedinačno više od 6 odsto udela u tržištu, što je veoma konkurentno, i na kraju to je dobro za potrošaće.

Te banke će se takmičiti ne samo kada je reč o cenovnom rangu svojih usluga, već i unapređenim ponudama. Što se tiče privrede i stanovništva to je takođe dobra pozicija, a što se tiče banaka nije nužno idelano stanje, jer je i zahtevno u smislu konkurencije.

Mi i dalje imamo veliki interes - da li će neka od tih 5 banaka i koja će ići (kažem 5 jer mi nećemo prodavati) vreme će pokazati. Ako dođe do toga biće velika bitka.

• Italija je uvela extra porez bankama na neočekivanu dobit, to se odrazilo na berze, da li smatrate da bi na Balkanu moglo do kraja godine da se pribegne sličnim merama?

- Slovenija je jako pogođena poslednjim poplavama. Nastala je šteta koja se meri milionima evra. Naravno, postavilo se onda pitanje da li banke mogu na neki način da doprinesu sanaciji. U tom trenutku u Sloveniji se povela polemika o potencijalnom dodatnom porezu na bankarsku bilansnu sumu, ali je to vezano više - manje za to da budemo podrška državi u trenutku kada je potrebno obnoviti infrastrukturu.

Razmatralo se da li banke mogu na neki način da doprinesu dodatno budžetu, poput fonda kojim bi se rekonstrukcija pomogla.

• Koliko je važna saradnja banaka i IT kompanija, da li su u tom smislu Fintek firme "nestale", i šta to znači za potrošače, pre svega mislim na one u Srbiji?

- Srbija je jako interesantna zbog digitalnih projekata i zbog dostupnosti talenata u IT industriji.

Zbog toga smo pre dve godine doneli odluku da u Srbiji osnujemo ćerku firmu koja se bavi IT sektorom, a u kojoj sada imamo više od 100 programera. NLB sada ima više od 600 IT profila, što znači da smo mi jedna od većih IT firmi u regionu. I to je je na neki način bio i odgovor banaka Fintek izazovu.

Uvek sam govorio da treba da radimo domaći zadatak, da poboljšamo kvalitet usluge, korisničkog iskustva, a koji je porediv sa onim što nudi fintek.

Ukoliko smo u stanju da online dajemo keš kredit i omogućimo jednostavno plaćanje, poput plaćanja satom, onda smo i mi fintek, zar ne?

Dotične kompanije su imale prednost u online otvaranju računa, što je kasnije zakonodavstvom dozvoljeno i bankama. Sada, kada je moguće sklopiti bilo kakvu transakciju i u 2 noću (osim stambenog kredita gde je potrebna dodatna dokumentacija) sve je jasno - to je revolucija korisničkog iskustva. A to je ranije bilo fintek iskustvo, zbog toga su izgubili bitku.

Banke su preuzele primat tako što su odradile što je bilo potrebno i ušle su u fintek u pozadini, a da drugi ne primete. Praktično su preko finteka testirali proizvode.

Banke su danas snažnije nego ikad.

(Telegraf Biznis)