Šta se sve menja u Nemačkoj ove godine: Od dečjeg dodatka do granice za odlazak u penziju

Osim dodatka za decu, doneta je i bitna promena vezana za dečji pasoš, koji u nekim zemljama čak nije bio priznat

S početkom 2024. godine, u Nemačkoj stupaju na snagu mnoge reforme i izmene zakona koje će uveliko uticati na svakodnevni život građana. Između ostalog, povećaće se određena socijalna primanja za one slabijeg imovinskog stanja, međutim, u nekim segmentima, život će biti dosta skuplji.

Kako piše Deutsche Welle, ovo su ključne promene u Nemačkoj u 2024. godini:

Teme za vas

Građanski dodatak

Od 1. januara više od pet miliona primalaca tzv. građanskog dodatka (Bürgergeld) dobijaće, u proseku, 12 posto više novca. Za samce, iznos ove pomoći se povećava za 61 evro i iznosiće 563 evra mesečno. Odrasli koji žive sa partnerom dobiće 506 evra, a za svako dete, zavisno od uzrasta, između 357 i 471 evra.

Raste i dečji dodatak

Dečji dodatak (Kinderzuschlag) se dodeljuje roditeljima koji rade, ali imaju niske plate. Maksimalni iznos koji se može dobiti povećaće se sa 250 na 292 evra, u zavisnosti od prihoda i eventualne imovine.

Donja granica za porodiljsku naknadu

Uskoro će važiti i niže granice prihoda za ostvarivanje prava na materinski dodatak (Elterngeld), koji na određeno vreme primaju roditelji koji ne rade ili imaju skraćeno radno vreme nakon rođenja deteta. Do sada su ovu naknadu mogli da primaju roditelji čija primanja, koja čine poresku osnovicu, ne prelaze 300.000 evra godišnje, kao i samohrani roditelji ako ne zarađuju više od 250.000 evra. Od aprila 2024. ovaj limit za parove prvo će biti smanjen na godišnji prihod od 200.000, a od aprila 2025. na 175.000 evra. Od aprila takođe, za samohrane roditelje važi ograničenje od 150.000 evra.

Bolnički dodatak za negu bolesnog deteta

Od 2024. godine zaposleni roditelji, koji su zakonski zdravstveno osigurani, imaju pravo na naknadu za bolovanje za negu bolesnog deteta (Kinderkrankengeld) u trajanju od 15 dana, a samohrani roditelji - 30 dana. Do sada je to bilo 10 ili 20 dana.

Više novca za zaposlene sa nižim primanjima i polaznike stručnog obrazovanja

Od ove godine, zakonom propisana minimalna zarada po satu povećaće se sa sadašnjih 12 na 12,41 evra, a planirano je i povećanje na 12,82 evra za 2025. godinu. Time se povećava i maksimalno dozvoljeni iznos za zaposlene na tzv. mini poslovima, od 520 do 538 evra. Ovo je granica prihoda na koju se ne plaćaju porezi i druga davanja. Minimalna plata za polaznike stručnog obrazovanja (šegrte) u prvoj godini takođe raste, za 4,7 posto na 649 evra, međutim, moguće je uspostaviti izuzetke kroz tarifne ugovore.

Veća neoporeziva osnovica

U novoj godini će se povećati i neoporeziva osnovica (Grundfreibetrag), odnosno iznos prihoda na koji primalac nije dužan da plati porez - sa dosadašnjih 10.908 na 11.784 evra. Neoporeziva osnovica po detetu (Kinderfreibetrag) takođe raste, sa 6.024 na 6.612 evra, a povećan je i limit prihoda iz kojeg se plaća najveća poreska stopa (Spitzensteuersatz), sa dosadašnjih 62.810 na 66.761 evro.

Povećavaju se doplata i dodaci za negu

Dodatak za pomoć i negu (Pflegegeld) povećava se za pet posto, što u zavisnosti od stepena potreba znači 16 do 45 evra više mesečno. Uvode se i olakšice za osobe kojima je potrebna nega i koji borave u staračkom domu: naknade za negu se povećavaju u iznosu od pet do deset posto, u zavisnosti od dužine boravka u ustanovi.

Povećana starosna granica za odlazak u penziju

Zakonska starosna granica za odlazak u penziju 2024. godine je 66 godina. Ovo se odnosi na osobe rođene 1958. godine. Za kasnije rođene, starosna granica se povećava za dva meseca godišnje, što znači da će morati da rade duže.

Nova pravila grejanja za novogradnju

Što se tiče energije, potrošači će morati da računaju na veće troškove. Od 2024. godine stupa na snagu Zakon o grejanju prema kojem se u nove stambene zgrade unutar novoizgrađenih područja mogu ugrađivati ​​samo oni sistemi grejanja koji koriste najmanje 65 posto energije iz obnovljivih izvora. U većini slučajeva to bi trebalo da budu toplotne pumpe.

Veća cena za CO2 i ukidanje podsticaja za e-automobile

U pitanju je iznos tzv. CO2 poreza, odnosno poreza na energiju iz izvora štetnih za klimu, koji od 1. januara iznosi 45 evra po toni, što će poskupeti gorivo i lož ulje ili gas. Zbog rupe u državnom budžetu, od 1. januara ukida se dužnička kočnica oko cene struje i gasa, ali zbog pada cena na tržištu - ionako više nisu igrali nikakvu ulogu za većinu potrošača. Od 2024. godine ukida se i državni podsticaj, tzv. Umweltbonus za kupovinu električnog automobila.

Povećanje PDV-a u gastronomiji

U novoj godini bi mogli da poskupe i odlasci u restorane i kafiće, jer od 1. januara za gastronomiju ponovo važi redovna stopa PDV-a od 19 posto, umesto dosadašnjih sedam.

Obavezni e-recept, naknada za ambalažu i dečji pasoš

Lekari su od januara u obavezi da izdaju e-recepte, a uvodi se i povratna naknada za ambalažu za mleko i mlečne napitke, ako se prodaju u plastičnim flašama. Od januara, takođe, više neće biti moguće dobiti dečji pasoš u Nemačkoj, koji se do sada izdavao za decu do 12 godina. Umesto toga, uvodi se elektronski pasoš sa dužim rokom trajanja i mogućnošću korišćenja za putovanja širom sveta. Naime, prethodni pasoš nije imao sigurnosni čip i nije bio priznat u nekim zemljama.

(Telegraf Biznis)