Privreda pokreće dekarbonizaciju Srbije

Klimatske promene predstavljaju jaku globalnu pretnju ekonomijama i društvu

Predstavnici nemačkih i srpskih kompanija su danas, na prvom niskougljeničnom događaju u Srbiji, poručili da je transformacija u zeleno poslovanje prilika da se Srbija pozicionira kao investiciona destinacija bliska EU i kao inovativni partner koji proaktivno pristupa i radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama.

Kako se navodi u saopštenju, predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) Milan Grujić, govoreći na tom događaju, kazao da se svet u poslednjoj deceniji suočava sa ogromnim posledicama klimatskih promena, podsetivši da su u julu i avgustu prošle godine, superćelijske oluje prvi put u istoriji zahvatile teritoriju Srbije i okolne zemlje Balkanskog poluostrva, a one nastaju kada postoji ekstremna termička nestabilnost atmosfere.

Teme za vas

On je naglasio da klimatske promene, predstavljaju jaku globalnu pretnju ekonomijama i društvu.

"Dok se suočavamo sa složenostima savremenog poslovnog okruženja, održivost je postala ključna za uspeh, a transformacija u održivo poslovanje sa svim izazovima koje donosi, predstavlja imperativ za budućnost. Naša Komora, sa dubokom predanošću Zelenoj agendi, veruje da Srbija može biti konkurentna u održivim poslovnim praksama", rekao je Grujić.

U saopštenju AHK se dodaje da je predsednik te komore istakao i da upravo merenje karbonskog otiska pomaže kompanijama i pojedincima da bolje razumeju i smanje uticaj aktivnosti na klimatske promene.

"Kada koristimo digitalne alatke za to, na primer putem sistema Catena-X, možemo ne samo da merimo karbonski otisak, već možemo da učinimo celokupan lanac snabdevanja efikasnijim, povezivanjem sa partnerskim podacima", kazao je Grujić i dodao da je okrugli sto "(Un)ready for the green future", prvi u nizu zelenih inicijativa Komore, odnosno niskougljenični događaj.

Prema njegovim rečima, ovaj okrugli sto nije samo prilika za razmenu ideja, već će biti i prvi korak u merenju uticaja naših aktivnosti na životnu sredinu i smanjenju CO2 emisija, odnosno doprinosa globalnom naporu za očuvanje planete.

"Krajnji cilj jeste podizanje svesti na temu kako smanjiti karbonski otisak, ali i kako trajno inicirati promene određenih potrošačkih navika u Srbiji zarad manjeg opterećenja energetskog sistema, održivog poslovanja i održive, zdrave planete", zaključio je Grujić.

U saopštenju AHK se navodi i da je ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad poručila da su, ukoliko želimo da ostanemo ekonomski konkurentni, zelena tranzicija i dekarbonizacija industrije od najvećeg značaja, ali taj proces, mora biti socijalno inkluzivan i ekonomski održiv i da zato Nemačka, kao najveći bilateralni donator, u velikoj meri ulaže u ovu oblast i to kroz znanje i finansijsku podršku.

Savetnik za zelenu energiju Ministarstva rudarstva i energetike Rade Mrdak je istakao da je Srbija posvećena ciljevima odrzivog razvoja i zelenoj tranziciji.

"U tom smislu, pripremili smo Integrisani nacionalni i energetski plan u kome smo definisali ambiciozne, ali ostvarive ciljeve u oblasti obnovljivih izvora (OIE). Želimo da imamo 45 odsto struje iz OIE u 2030. Mi smo već počeli da radimo na tome i aukcije koje smo organizovali prošle godine aktivirale su izgradnju preko 700 MW novih zelenih kapaciteta", rekao je on.

Mrdak je međutim naglasio da bi imali više OIE u sistemu, a da ne ugrozimo siguran sistem, potrebne su nam reverzibilne hidro elektrane, baterije i zeleni vodonik.

"Na tome aktivno radimo i to će nam omoguciti da se krećemo ka zelenoj budućnosti i da imamo siguran sistem za snabdevanje građana strujom", poručio je Mrdak.

Direktor kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Zandhof je rekao da će Zelena agenda biti uspešna i široko prihvaćena samo ako donese stvarne i opipljive koristi ljudima i ekonomiji.

(Telegraf.rs/Tanjug)