Čadež: Regionalna saradnja doprinosi rastu privreda i političkoj stabilnosti Zapadnog Balkana

V. K.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan građani Srbije mogu da se zaposle i rade u sve tri zemlje članice kao domaći državljani

Foto: Tanjug/Svetomir Marjanović

Jačanje regionalne saradnje i izgradnja zajedničkog tržišta svih šest ekonomija Zapadnog Balkana (ZB) mogu da doprinesu mnogo bržem rastu naših privreda i konkurentnosti naših kompanija, ali i političkoj stabilnosti i međusobnom poverenju u regionu, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

On je u intervjuu za NIN govoreći o iskustvima Otvorenog Balkana (OB) i potrebi čvršćeg povezivanja u regionu, istakao da je jednako važno da nam Evropska unija što pre omogući potpuni pristup jedinstvenom tržištu, na principima slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i fondovima koje sada ne koristimo, a našim kompanijama iste uslove i status kakav imaju kompanije koje posluju u Evropskoj uniji (EU), saopštila je PKS.

Napomenuo je da zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan građani Srbije mogu da se zaposle i rade u sve tri zemlje članice kao domaći državljani i da naše kompanije na znatno većem tržištu mogu da pronađu radnike koji im nedostaju.

- Najvažnije od svega je da smo dokazali da je i na ovim prostorima moguće da sednemo za isti sto, dogovorimo se i sprovedemo ono što je u zajedničkom interesu - rekao je on.

Naglasio je da o benefitima ove inicijative najbolje govore podaci prema kojima su naš izvoz u Albaniju i albanski u Srbiju od 2019. povećani za skoro 70 odsto.

- Skraćeno je vreme zadržavanja na granicama. Danas se šleperi sa robom na srpsko-makedonskom graničnom prelazu Preševo–Tabanovce, najfrekventinijem u regionu, zadržavaju, u redovnim okolnostima, najviše do pola sata, a prolaze i za pet minuta i bez čekanja - rekao je on.

Dodao je da su uvozno-izvozne procedure i vreme za transport robe biljnog i životinjskog porekla unutar OB skraćeni i do 50 odsto, a troškovi uvoza i izvoza smanjeni i do 80 odsto.

Čadež je izneo uverenje da će politička rukovodstva ostalih ekonomija sa Zapadnog Balkana prepoznajući benefite i za svoje ljude i kompanije, doneti odluku o pridruživanju Otvorenom Balkanu.

Odgovarajući na pitanje koliko nerešeni politički odnosi na ovim prostorima utiču na sadašnjost i usporavaju regionalne, ali i šire evropske integracije, Čadež je rekao da smo nažalost "šampioni u tome“.

- Da smo se umesto prošlošću bavili budućnošću, da smo ranije izgradili zajedničko regionalno tržište, ne bismo danas bili još na 40 odsto proseka razvijenosti EU - rekao je on.

Kada je reč o blokadi izvoza srpske robe na KiM ocenio je da zbog takvih mera Prištine trpe, ne samo srpski privrednici, već i kosovski, ali i ceo region.

- Koristimo svaku priliku da, samostalno i zajedno sa Privrednom komorom Kosova i ostalim članicama naše zajedničke zapadnobalkanske komore, ukažemo na probleme s kojima se privrednici zbog toga suočavaju - ukazao je on, uz ocenu da blokadom srpske robe, političari u Prištini kažnjavaju i svoje kompanije i svoje građane.

Prema njegovim rečima, zbog prištinskih mera kažnjene su i kompanije iz SAD i EU, iz zemalja koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova, koje u Srbiji proizvode 50 odsto robe prodate na kosovskom tržištu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)