Saradnja u regionu od suštinske važnosti za postizanje prosperitetnog okruženja

Učesnici panela su se saglasili u oceni da je sprovođenje monetarne politike u zemljama regiona, u uslovima postojanja brojnih rizika, izuzetno zahtevno, te da pojedinačne zemlje ne mogu samostalno dati adekvatan odgovor na kompleksne ekonomske izazove i rizik

Zemlje regiona su u završnoj fazi borbi protiv inflacije, koja još može biti veoma izazovna, jer tu završnu etapu trke treba sprovesti na održiv način, ocenili su učesnici panela „Kako u neizvesnim vremenima održati stabilnost cena i bankarskog sistema“, drugog dana regionalnog Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava.

Učesnici panela su se saglasili u oceni da je sprovođenje monetarne politike u zemljama regiona, u uslovima postojanja brojnih rizika, izuzetno zahtevno, te da pojedinačne zemlje ne mogu samostalno dati adekvatan odgovor na kompleksne ekonomske izazove i rizike.

Teme za vas

Stoga je saradnja i koordinacija između zemalja regiona od suštinske važnosti za postizanje zajedničkih ciljeva i osiguranje prosperitetnijeg ekonomskog okruženja za sve građane, zaključeno je na panelu.

Uz to, mere fiskalne i monetarne politike moraju biti pažljivo kreirane i međusobno sinhronizovane, kako bi se osiguralo efikasno upravljanje rizicima, očuvala finansijska stabilnost i obezbijedili preduslovi za održivi ekonomski rast, poručili su visoki zvaničnici centralnih banaka zemalja regiona.

Željko Jović viceguverner Narodne banke Srbije podsetio je da je inflacija u martu prošle godine imala vrhunac, ali da je od aprila 2023. na silaznoj putanji, i u maju je bila 4,5 odsto, tako da je blizu ciljane granice.

- Hrana i energenti sada dovode inflaciju u ciljane granice i u junu očekujemo da bude 4 odsto, a do kraja godine između 3,5 i 4 odsto. Kada se vidi kretanje inflacije u predviđenoj putanji, opredijelili smo se za smanjenje referentne kamatne stope - kazao je Jović.

On je ocenio i da su mere ECB veoma značajne za njih i da su ih dobro ispratili (smanjenje kamatnih stopa od strane ECB za 0,25 odsto) jer je većina stambenih kredita u Srbiji iskazana u eurima, a i krediti u privredi su indeksirani valutnom klauzulom.

Guvernerka Centralne banke Crne Gore Irena Radović kazala je da veruje da je u Crnoj Gori inflacija pod kontrolom, ima silazni trend, ali je dodala da kao mala zemlja ima izazove koji su i dalje prisutni, ali veruje se da su zadati parametri fiskalne i monetarne politike pod kontrolom, i drže se u granicama koji su sastavni dio mastriških kriterijuma.

Napomenula je, da se, sa druge strane, region suočava sa brojnim izazovima, kao što su usporeni ekonomski rast, inflacioni pritisci, neizvesna geopolitička situacija i klimatske promene, ali i ostalim rizicima koji su još uvek nedovoljno sagledani, a proizilaze iz ubrzanog razvoja tehnologije i veštačke inteligencije

- Da bismo adekvatno adresirali rizike, koji prevazilaze granice pojedinačnih zemalja, potrebne su kvalitetne nacionalne politike, ali i snažan regionalni odgovor i zajednička akcija - kazala je guvernerka Radović i dodala da je CBCG kao svoj prioritet postavila izgradnju održivog i otpornog finansijskog sistema koji može da odgovori na savremene izazove i podrži ekonomiju u postizanju viših stopa rasta.

Guvernerka je istakla da CBCG intenzivno radi na usaglašavanju regulatornog okvira sa relevantnim EU direktivama, kao i na jačanju institucionalnih i kadrovskih kapaciteta, te modernizaciji platnog sistema i što skorijem priključenju Crne Gore jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA).

Ona je posebno značajnim ocenila što su iz regiona četiri žene na čelu centralnih banaka.

- To je raritet i sjajna poruka koju šaljemo i Evropskoj uniji i globalno, da mi u Centralnoj banci ne zaboravljamo na potrebu ekonomskog osnaživanja žena, i na važnost redukovanja rodnog jaza kada je riječ o tržištu rada i ravnomjernu zastupljenost ovog pola kada je reč o ekonomskom odlučivanju - rekla je ona.

Radović je poručila da je važno da svi ostanu posvećeni regionalnoj saradnji i zajedničkom radu, kroz koji možemo razviti efikasnu strategiju koja će nam pomoći u izgradnji snažnije, otpornije i inkluzivnije ekonomske budućnosti za sve naše građane.

Anita Angeloska Bezhoska guvernerka Narodne banke u Severnoj Makedoniji kazala je da inflacija u toj zemlji od kraja 2022. godine imala obrazac pada, jer su se suočili sa najsinhronizovanijim merama monetarne politike ikada, pošto svi uvode oštriju monetarnu politiku istovremeno, što je bio i najagresivniji ciklus pooštravanja mjera.

- Došli smo do poslednje milje u borbi protiv inflacije, koja još može biti veoma izazovna, dok je ne zadržimo na održiv način - kazala je ona.

Ljuljeta Mindžozi, prva zamenica guvernera Centralne banke Albanije podsetila je da u ovim teškim vremenima koji prolaze sve države i bore se sa raznim neravnotežama, banka Albanije ocenjuje da se ciljani režim inflacije dobro uklapa sa ciljevima stabilnosti, i instrument monetarne politike je osigurao takvu vrstu režima u odnosu na inflaciju.

Jasmina Selimović, guvernerka Centralne banke BiH ocenila je da smo sada u finalu zahtevne trke svođenja inflacije na ciljani nivo.

- Evidentno je da se inflacija pokazala puno upornijom pojavom nego je iko očekivao. Bez obzira na to što smo stabilizovali stvari, moramo voditi računa o mnogim rizicima, i posebno na geopolitičke rizike, koji mogu uticati na srat cijena energenata, hrane, sirovina - kazala je ona, i podsetila da je u BiH i rast realnih plata od 5,4 uslovilo rast cena, i najavila da u BiH u 2024. očekuju 2,6 odsto inflacije na kraju godine.

Mihael Faulend, viceguverner Narodne banke Hrvatske, govoreći o prelasku na evro kao valutu u toj državi, kazao je da im je euro puno pomogao, i podsjetio da sve zemlje bivše Jugoslavije imaju de facto neki oblik ciljanog kursa kao osnovu monetarnog režima, gde uvozite monetarnu stabilnost iz neke veće monetarne sfere, a to je evrozona.

Postoje dve dominantne valute u svetu - dolar i evro, i ta dva dominantna monetarna područja utiču na globalne monetarne uslove.

Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AIK banke govorio je o tome kako digitalni euro utiče na domaću valutu, i podsetio je da to nije jedinstveni projekat jer postoji u više zemalja i ima pozitivan uticaj na inovacije i finansijsku inkluziju, s obzirom na to da su digitalizacija i digitalne transakcije naša budućnost, pa treba raditi na popularizaciji same ideje.

On je podsetio i na aktuelni proces akvizicije Addiko banke, i kazao da je za AIK banku Addiko vrlo interesantna i kako se nadaju da će transakcija biti uspješno realaizovana, uz adekvatno odobrenje regulatornih tela.

(Telegraf.rs/Tanjug)