Evo zašto cene letovanja u Srbiji i Grčkoj nisu za poređenje: Seničić pojasnio gde pravimo grešku

Seničić nam je ljubazno otkrio brojne detalje o omiljenim destinacijama, uticaju visokih cena, ali i kako možete jeftinije obići brojna mesta u Srbiji

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta), Aleksandar Seničić za Telegraf Biznis progovorio je o turizmu u Srbiji, trenutno najatraktivnijim destinacijama, poskupljenjima, ali i vanrednim situacijama koje vas mogu snaći na putu.

Kako nam je na početku istakao Seničić, sezona protiče odlično.

Teme za vas

- Za sada sezona ide dobro, imamo nešto više angažmana nego što je to bilo u istom periodu prošle godine. Do meseca maja bio je porast za nešto više od 5%, dok je sada to nekoh 1-2% otprilike, ali je svakako više nego što je bilo prošle godine.

Što se tiče najatraktivnijih destinacija, poslednjih 10 godina tradicija se nije promenila.

- Grčka je nama najznačajnija destinacija, tu očekujemo i ove godine oko milion srpskih turista. Iza toga imamo te porodične destinacije kao što su: Turska, Egipat, Tunis, Crna Gora. Takođe, Bugarska za Istočnu Srbiju je vrlo važna i jedna od najposećenijih destinacija kad je reč o putnicima iz Istočne i iz Južne Srbije, Hrvatska kao individualna destinacija, Albanija je takođe zanimljiva i od nešto malo ekskluzivnijih destinacija to su Španija i Italija.

"Giros 4 evra, pljeskavica 500 dinara"

- Grčka je atraktivna, zato što ne postoje alternative koje su jeftinije. Mislim da se malo bavimo nekom negativnom kampanjom kad je reč o Grčkoj, i ti naslovi kao što su 'giros košta 4-5 evra', ili da su prodavnice preskupe, i tako dalje... stvari su vrlo jednostavne. Naši ljudi najčešće borave u apartmanima u Grčkoj, bar nekih 70%, a njihove cene nisu uporedive sa Crnom Gorom, Bugarskom, Albanijom, Hrvatskom, već su značajno jeftinije. Svakako jesu skuplje nego prošle godine, negde oko 15% kad je reč o apartmanima, a kad je reč o hotelima ide do 20%. Činjenica jeste da su prodavnice jeftinije nego u Srbiji, kao i pijace - rekao nam je on, pa dodao:

- Objektivno mislim situacija u kojoj giros 4 ili 5 evra, to je potpuno svejedno kada je najbolja pljeskavica na kiosku 500 dinara. Tako da je sve to opet negde jeftinije za običan svet nego što je ovde, gde živimo.

- Ono što je važno za Grčku jeste da veliki broj ljudi putuje u predsezoni i u posle sezone. To je maj do sredine juna, i negde kraj avgusta i ceo septembar. Razlog za to jesu cene koje agencije nude u tom periodu, i koje nemaju apsolutno nikakvu konkurenciju. U junu ljudi su mogli da odu za 100-120 evra 10 dana autobusom u Grčku, i da borave u apartmanu. Znači za taj novac zaista ne možete da provedete jednu noć negde u Srbiji, a ne da boravite 10 dana, i to ljudi prepoznaju. Zbog toga imamo veliki broj onih koji putuju dva puta u toku sezone, jer na taj način budu na moru značajno duže, a potroše mnogo manje para. Ipak oni koji imaju školsku decu ili obaveze na poslu to ne mogu.

Između autobusa, kombija i aviona, ljudi se uglavnom, iznenađujuće, opredeljuju za autobus.

- Najviše ljudi putuje autobusom. Nije to za porediti, prosto na avionu imamo daleko manji broj mesta, mnogo je manje aviona nego autobusa i to je ono što je tako već godinama. Nešto se malo smanjuje taj broj, ali i oni koji ne idu autobusom, idu sopstvenim prevozom.

Gde se u Srbiji naviše putuje?

- U Srbiji ne putuje mnogo u aprilu i u martu. Mi imamo zimsku i deo letnje sezone. Zimi su to planine naravno, kao što su Stara planina, Zlatibor, Kopaonik.

Kako nam je dalje rekao, Stara planina nema dovoljno veliki kapacitet da bi mogla da se poredi sa Zlatiborom i Kopaonikom, ali je potražnja velika.

- Ne možda to da se poredi, to je toliko mali broj kapaciteta da to apsolutno nije za porediti. Vi na Staroj planini imate jedan hotel. Znači nemate neke velike mogućnosti. Potražnja jeste velika, ali zato što imate 200 kreveta u hotelima i imate možda par stotina kreveta u privatnom smeštaju, što je jako mali broj. Dakle, kad to traži hiljadu ljudi, odmah se podigne tenzija, a na Kopaoniku imate, par hiljada kreveta u hotelima i desetak hiljada kreveta u privatnom smeštaju, dakle, drastično više. Zlatibor ima oko 30 hiljada kreveta u privatnom smeštaju, ima nekada oko 7-8 hiljada kreveta u hotelima, dakle, ogromne su to destinacije, nije za porediti.

Jezera su odlična opcija za turizam u Srbiji...

- Ono što je leti uvek zanimljivo su jezera. Mogao bih da počnem od Palićkog jezera preko Srebrnog jezera i generalno mesta koja izlaze na reke, uglavnom u tom centralnom delu Srbije. Takođe, tokom letnjih meseci povećana je poseta Bajinoj bašti gde je Drina, gde imamo i Perućačko jezero, to su destinacije koje ljudi vole tokom leta. Kad je zima, nešto drugo nam je prioritet.

U razgovoru sa Seničićem dotakli smo se i komentara koji se često mogu čuti, a jedan od njih je: 'više ću u Srbiji potrošiti za 10 dana letovanja, nego u Grčkoj', na osnovu čega nam je on pojasnio o čemu se pre svega mora voditi računa kada su potovanja u pitanju, i kako možete proći jeftinije.

- Pa šta da vam kažem, sve zavisi šta se poredi. Mi vrlo često poredimo stvari koje nisu za poređenje. Dakle, mi gledamo cene hotela u Srbiji i gledamo cene apartmana u Grčkoj. Ljudi obično kažu skuplje mi je u Srbiji nego da budem u Grčkoj ili bilo gde na moru, a ja ću vam reći da u Sokobanji možete da nađete privatni smeštaj, odnosno sobu ili krevet ili kako god, i za hiljadu dinara. Dakle, apartman može biti dve hiljade dinara za dvoje ili za troje. Da ne pričam, u Vrnjačkoj banji takođe, znači, do tri hiljade, četiri hiljade dinara maksimum je nekakav apartman, na dnevnom nivou. Hrana i ostalo u banjama je značajno jeftinije nego na planinama i u gradovima, još uvek, bez obzira što ima veliki broj gostiju. Kad kad govorimo o inostranstvu, dakle, mi sami spremamo i na taj način ne trošimo mnogo novca. To isto kad bi radili i u Srbiji, ista bi stvar bila, dakle, ne bi oni mnogo trošili, nego imamo drugačiju percepciju o inostranstvu i drugačiju percepciju o Srbiji. Ja zaista mislim da u Srbiji postoje destinacije gde ljudi mogu vrlo jeftino da prođu - rekao nema je on.

Potom, Seničić nam je otkrio skriveni dragulj u Srbiji.

- Ja zaista mislim da u Srbiji postoje destinacije gde ljudi mogu vrlo jeftino da prođu. Na primer, u toku leta odlazak u Arilje ili u Ivanjicu može biti veoma zanimljiv, odnosno plaže koje se tamo nalaze. To su možda i najlepše plaže na reci Rzav, koje sam ja video i koje su fantastične. Takođe, u Arilju smeštaj ne verujem da košta više od 500 dinara. I jeftine su kafane i sve drugo je značajno jeftinije.

- Znači moramo malo da se pozabavimo time. Kao što kad putujemo u inostranstvo mi proveravamo sve, e tako bi trebalo to da radimo i kad putujemo po Srbiji, a ne da primamo stvari zdravo za gotovo. Mi ovde najčešće gledamo hotelske cene i onda poredimo sa nečim što nije za poređenje, a to su cene privatnog smeštaja u inostranstvu. Znači, apsolutno je pogrešna percepcija u pitanju.

Početak sezone je obeležio pad Barcino tours-a, a Seničić  je istakao da su ljudi zbog toga ne poverljivi.

- Kad god se tako nešto desi, naravno da se povećava nepoverenje i to nije dobro, zato mi ne volimo kad se takve stvari dešavaju. Barcino nije bio član naše asocijacije, tako da ja nemam previše podataka, ali ono što znam je da su svi njegovi putnici obeštećeni. Dakle, postoji zakon koji to reguliše, a to je zakon o turizm. Agencije moraju da poseduju nekakve garancije ili bankarske ili polise osiguranja i taj sistem funkcioniše. Mi smo taj sistem preuzeli iz Evrope i on funkcioniše dosta dobro, pokazalo se do sada da je u najvećem broju slučajeva ljudi nisu ostali oštećeni, ali je to jedna neprijatnost i, naravno, gubljenje poverenja u agencije. Ono što ja znam je da je bilo oko 1.500 ili 2.000 putnika i da su oni svi manje ili više obeštećeni, tako da je bitno da ljudi nisu ostali bez letovanja, pokriveni su, samo što se negde malo poljuljalo poverenje. Daleko veći broj prevara ima u drugim poslovima, ali, nažalost, o tome se manje priča i nekako su nam agencije, onako, prve na udaru. Mi smo pratili te statistike, daleko više prevara, recimo, ima u trgovini, da ne pričamo o građevinarstvu itd. Međutim, ovo jeste uvek neprijatnost kad imate nekog ko propadne, to je stvar koju mi ne možemo da kontrolišemo, zato i postoje modeli koje zakon predviđa da putnici ne budu oštećeni, eto, to je suština.

Seničić nam je otkrio i gde se poskupljenja najviše osećaju.

- Nekako mi se čini da se najviše oseća u Španiji i Italiji. Kad govorimo o hrani i o cenama u restoranima, tu se plašem da smo mi dostigli neki nivo Zapadne Evrope, a možda su kod nas cene čak i nešto više, ili su tu negde na tom nivou.

(Telegraf Biznis)