Šta je Novi Kairo, projekat u koji Egipćani ulažu milijarde: Počeo da se gradi 2016, postaće srce kontinenta

Mnogobrojne kompanije najavile su otvaranje svojih sedišta

Šta je Novi Kairo, koji danas obilazi predsednik Srbije Aleksandar Vučić?

Na oko 50 kilometara istočno od Kaira, uzdiše se novi grad, tačnije nova administrativna prestonica Egipta. Kako pišu strani mediji, već se može pohvaliti najvišom kulom u Africi i najvećom katedralom na Bliskom istoku.

Teme za vas

Otkud potreba za novom prestonicom?

Izgradnja "nove administrativne prestonice" počela je 2016. godine i završava se u fazama. Prema rečima Khaleda Abasa, predsedavajućeg Administrativnog kapitala za urbani razvoj (ACUD), kompanije koja nadgleda projekat, prva faza je skoro završena, a druga faza se očekuje da počne u poslednjem kvartalu ove godine.

Polako, ali sigurno, život počinje da dolazi u novi grad. Prema rečima Abasa, uselilo se više od 1.500 porodica, a do kraja 2024. očekuje da će ovaj broj porasti na 10.000.

Kako se vladina ministarstva premeštaju u novi grad, tamo već radi oko 48.000 vladinih službenika, kaže on, od kojih mnogi putuju iz istočnog Kaira na posao električnim vozom koji je počeo da saobraća prošle godine. U martu, pošto parlament počinje da usmerava svoje sastanke iz grada, a nekoliko banaka i preduzeća preseli svoja sedišta tamo, očekuje se da će se useliti još ljudi.

Na kraju će se "celom zemljom upravljati iz nove prestonice", dodaje Abas.

Najviše citirani argument iza vladine odluke da izgradi novu prestonicu je potreba da se prilagodi rastućoj populaciji Egipta i da se ublaži gužva i zagađenje u Kairu, koji ima jednu od najvećih gustina naseljenosti na svetu. Dvadeset dva miliona ljudi živi u Velikom Kairu - do 50.000 po kvadratnoj milji.

Simčik Arese priznaje da je Kairo prenaseljen, ali osporava da li je rešenje izgradnja novog grada.

- Pitanje prepunog Kaira nije samo povezano sa nekontrolisanim rastom stanovništva, već i sa sposobnošću ljudi da dođu do pristojnog načina za život tamo odakle su. U Kairu postoji mnogo postojećeg stambenog fonda koji je savršeno izvodljiv, i ako bi vlada potrošila čak i mali deo te investicije da pomogne ljudima da postojeći gradovi zaista rade, mislim da bi pitanje prenaseljenosti vrlo brzo nestalo - ističe.

Abas pak govori da je stara infrastruktura Kaira prošla tačku nadogradnje, i iako ne želi da daje direktne brojke o pristupačnim stanovima koji će biti dostupni, on insistira da će novi grad zadovoljiti sve delove društva.

- Troškovi života ovde su isti kao u starom gradu, ali sa tom razlikom što živite u novom gradu, pametnom održivom zelenom gradu. Naša uloga je da ljudima pružimo kvalitetan život - kaže Abas.

Ceo projekat košta 58 milijardi dolara

Ističe da je prva faza koštala oko 500 milijardi egipatskih funti (10,6 milijardi dolara). Ranije je procenjeno da projekat ukupno košta oko 58 milijardi dolara, a vlada je rekla da će ga finansirati ACUD i prihod od prodaje zemljišta, iako neki izveštaji govore da košta državu milijarde.

Abas kaže da se očekuje da će druga faza koštati oko 300 milijardi egipatskih funti (6,4 milijarde dolara).

Kontinentalni hab

Nova administrativna prestonica je usredsređena na finansijsku oblast u kojoj će neke međunarodne banke i kompanije imati svoja globalna sedišta. Prošle godine, Afrekimbank je najavila da će kupiti zemljište u gradu za Afrički trgovinski centar, u kome će se nalaziti njegovo globalno sedište, konferencijski centar, hotel i centar za inovacije, koji je zajednički opisao kao „poslovni kompleks na jednom mestu“ za trgovinu unutar Afrike. Konzorcijum neimenovanih kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Južne Afrike najavio je da će formirati finansijski centar u prestonici.

Abas veruje da će savremena infrastruktura grada privući preduzeća. Sistem veštačke inteligencije optimizovaće korišćenje električne energije, gasa i vode, kao i upravljanje otpadom, kaže on. Infrastruktura optičkih vlakana i primena 5G pomoći će povezivanju, a postojaće i visokotehnološke bezbednosne usluge, sa hiljadama kamera za nadzor postavljenih širom grada koje će takođe pratiti saobraćaj i upozoravati na zagušenja i nesreće.

- Sve velike međunarodne kompanije traže pametne gradove i održivost - kaže on.

(Telegraf Biznis)