Kako zakonski da obezbedite sebi duži boravak na odmoru: Neki mogu da doguraju i do 40 dana

Zagarantovanih 20 dana nije sve što možete dobiti

Odmor na poslu je izuzetno važan za dobrobit zaposlenih. Kada radimo dugo bez prekida, naš nivo koncentracije i produktivnosti opada, a umor se povećava. Redovni odmori omogućavaju nam da se osvežimo i obnovimo energiju, što nas čini efikasnijim i zadovoljnijim. Znači, uzimanje odmora nije luksuz već potreba koja doprinosi boljem zdravlju, većoj kreativnosti i boljoj radnoj efikasnosti.

Poslodavci koji prepoznaju važnost odmora i podstiču svoje zaposlene da ga redovno praktikuju, doprinose stvaranju zdravije i produktivnije radne sredine. Ipak, zagarantovnih 20 dana nije sve što možete dobiti. U zavisnosti od vašeg privatnog života, dece, porodice, pa i obrazovanja, sebi možeze obezbediti i koji dan više.

Teme za vas

Po zakonu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20, a najviše 25 radnih dana za godinu dana rada, osim za zaposlene koji u kalendarskoj godini nemaju godinu dana rada, a u radnom odnosu su najmanje mesec dana, te imaju pravo na godišnji odmor srazmerno vremenu provedenom na radu.

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:

1) po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do 5 radnih dana;

2) po osnovu uslova rada do 4 radna dana;

3) po osnovu radnog iskustva do 3 radna dana;

4) invalidu rada i vojnom invalidu 3 radna dana;

5) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života 2 radna dana;

6) roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života 2 radna dana;

7) briga o starijem članu porodice.

Zaposleni sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 55 godina života i zaposlena - žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 50 godina života, kao i zaposleni mlađi od 18 godina života, ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

Kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i drugi kriterijumi za uvećanje zakonskog minimuma.

Zaposlenom koji radi skraćeno radno vreme u smislu člana 41 (zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima skraćuje se puno radno vreme, srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog) može se, u skladu sa kolektivnim ugovorom, odobriti korišćenje godišnjeg odmora u trajanju do 40 radnih dana.

Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim ustanovama koristi se za vreme letnjeg školskog raspusta i može trajati najduže koliko i letnji školski raspust.

Ipak, ako se lice za vreme letnjeg školskog raspusta poziva na kurseve za stručno usavršavanje, ili radi vršenja drugih dužnosti u vezi sa pripremama za početak školske godine, kao i radi vršenja nastavno-vaspitnih aktivnosti, godišnji odmor tog lica ne može biti kraći od odnovnih dana propisanih zakonom.

Korišćenje godišnjeg odmora

Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje 12 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni se ne može odreći prava na korišćenje godišnjeg odmora.

(Telegraf Biznis)