Bragonci: Energetski intezitet Srbije četiri puta veći od proseka Evropske unije

Da bi region napredovao, kako kaže, bitne su fundamentalne reforme s fokusom na stabilnost, institucionalni kvalitet, privatni sektor i razvoj veština, kao i zelenu i digitalnu tranziciju

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je od 2021. godine više od tri milijarde evra u nove projekte u regionu Zapadnog Balkana, a odlazeći šef regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan Alesandro Bragonci ističe da je energetski intenzitet Srbije četiri puta veći od proseka u EU, što zahteva i javna i privatna ulaganja u povećanje energetske bezbednosti i prelazak na čistije izvore energije.

Ocenjujući energetsku tranziciju Srbije, Bragonci ističe da su uz usvojenu regulativu za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, vidljivi mnogi pozitivni pomaci.

- Srbija je 2023. godine predstavila svoj nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, koji predviđa učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji električne energije do 45 odsto do 2030. godine (sa 30 odsto iz 2021). Stoga je EPS pokrenuo plan dekarbonizacije, koji će povećati proizvodnju iz obnovljivih izvora - rekao je Bragonci, navodi se u saopštenju OIE Srbije.

U rehabilitaciju železnice Beograd - Niš Evropska investiciona banka uložila je 250 miliona evra bespovratnih sredstava, u junu je odobrila 200 miliona evra za podršku ozelenjavanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije, a u julu potpisala 80 miliona evra sa Elektrodistribucijom Srbije (EDS) za nabavku i ugradnju pametnih brojila.

- Naša posvećenost procesu pridruživanja EU i održivom razvoju Zapadnog Balkana ostala je nepokolebljiva. Cilj je bio da pomognemo lokalnim partnerima da iskoriste finansijske mogućnosti EU, predviđene u okviru inicijativa kao što su Ekonomski i investicioni plan i novi Plan rasta - rekao je Bragonci.

Navodi da su, uprkos globalnom ekonomskom usporavanju zabeleženom u protekle četiri godine, privrede Zapadnog Balkana pokazale otpornost i uspele da stvore nova radna mesta.

- Stope zaposlenosti u regionu imaju najveći stepen konvergencije sa EU i iznose 80 odsto njenog proseka, ipak s visokim stopama nezaposlenosti mladih - kazao je on.

Da bi region napredovao, kako kaže, bitne su fundamentalne reforme s fokusom na stabilnost, institucionalni kvalitet, privatni sektor i razvoj veština, kao i zelenu i digitalnu tranziciju.

- Pažnju treba usmeriti i na poboljšanje poslovnog okruženja kako bi se rešila administrativna i regulatorna opterećenja, visoka neformalnost i nestabilnost. Najnoviji plan rasta Evropske komisije može dodatno olakšati proces pristupanja EU kroz značajan paket finansijske podrške u kombinaciji sa kreiranjem zajedničkog regionalnog tržišta i postepenim otvaranjem određenih oblasti jedinstvenog tržišta EU za regionalne ekonomije. Kroz harmonizaciju sa standardima EU, to će dovesti do slobodnog kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala - naglasio je Bragonci.

Govoreći o projektima revitalizacije hidroenergetike u Srbiji, Bragonci navodi da će modernizacija srpskih hidroelektrana produžiti životni vek postrojenja.

- Povećaće i njihov proizvodni kapacitet, kako bi se značajno unapredila bezbednost i pouzdanost snabdevanja energijom. Obnovljene hidroelektrane će poboljšati povezivanje obnovljivih izvora energije na elektroenergetski sistem - rekao je.

Dodaje da su glavne prepreke u primeni obnovljivih izvora energije duge administrativne procedure i njihova neujednačena primena.

- Takođe, i nedostatak tehničkih kapaciteta, potrebnih veština i ograničenja mreže, zbog čega je neiskorišćeni potencijal i dalje visok. Procene pokazuju da će za svaki evro uložen u nove obnovljive izvore energije morati da se uloži dodatni evro u električne mreže - rekao je Bragonci, dodaje se u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)