Restorani prazni, hrvatski ugostitelji doživeli debakl: Čak i bogati turisti kuvaju u apartmanu, ovo je razlog

J. P.
Vreme čitanja: oko 3 min.

Prve nezvanične brojke za jul kažu da je u Hrvatskoj zabeleženo oko pet procenata manje dolazaka stranih turista

Foto-ilustracija: Shutterstock, Milena Đorđević

Hrvatski mediji otkrili su da su ih gosti ovog leta zaobišli, a da i oni koji su stigli manje troše jer su shvatili da ih "deru" cenama. Kako Jutarnji.hr navodi u svom tekstu, "nisu skupi, nego precenjeni", cene su posebno visoke u restoranima i prodavnicama, a gosti to primećuju i pitanje je kako će se ponašati sledeće godine. Ovu poruku su ovih dana čuli s više strana u pokušajima da istraže da li je hrvatski turizam zaista u tako velikom minusu kako se priča na terenu.

Prve nezvanične brojke za jul kažu da je u Hrvatskoj zabeleženo oko pet procenata manje dolazaka stranih turista, pri čemu je sa nemačkog, njima najvažnijeg tržišta, stiglo gotovo deset procenata manje turista nego prošle godine u julu, što je brojka koja najviše zabrinjava turističke radnike.

Istovremeno iz Udruženja ugostitelja Hrvatske privode brojke o padu prometa u ugostiteljskim objektima na Jadranu. Brojke su na obali znatno niže od proseka Hrvatske i sve to znači da su im naši najverniji odmorišni gosti, koji dolaze u Hrvatsku na more, podbacili. U sektoru su oprezni s izjavama, drže se umerenog optimizma s porukom da se čeka šta će doneti avgust, no vidi se briga da zarada neće biti onakva kakvoj su se nadali.

"Nije to tako strašno, nekoliko procenata gore ili dole, ionako pričamo da nam ne treba rast u sezoni, ali ipak treba voditi računa o tome šta se događa s nemačkim tržištem, koje je teško nadoknaditi. Verujem da će i zvanična statistika potvrditi da nikakvih problema nemaju oni koji imaju visok kvalitet i vrednost za novac", kaže sagovornik koji je godinama u branši.

Fiskalizacija Poreske uprave kaže da je u julu ove godine iznos računa u ugostiteljskim objektima šest procenata veći u odnosu na prošlu godinu, uz 17 procenata više izdatih računa. Osim što ove brojke pokazuju da turisti troše manje nego prošle godine, Jelena Tabak, predsednica Udruženja ugostitelja, otkriva da su brojke od ovog proseka značajno lošije na obali.

Njihove ankete među članovima pokazuju da su u julu imali prosečni pad prihoda od 20 procenata u odnosu na jul prošle godine, pri čemu istarski ugostitelji beleže najveći pad od 30 procenata, u Dalmaciji iznosi između 10 i 20 procenata, a na ostrvima čak 50 procenata.

Tabak smatra da goste nisu rasterali visoki troškovi, koji su i dalje niži od onih u Nemačkoj i Italiji, nego su za pad potrošnje krivi loša situacija i pad standarda.

Ne slažu se svi s tim konstatacijama. Dugogodišnji preduzetnik u turizmu u Istri, Jasmin Šabić, koji je prošle godine prodao svoju agenciju za iznajmljivanje vila Istria Home, na osnovu iskustava, analiza i brojnih razgovora s gostima zaključuje da nam se pohlepa vraća kao bumerang. Smatra pritom da su za to najviše krivi upravo ugostitelji i trgovci i daje nam primere.

"Imam dve kuće za iznajmljivanje koje su izuzetno visoke vrednosti i tamo ne dolaze gosti koji to sebi ne mogu priuštiti. Činjenica je da su ti moji gosti u prethodnim godinama išli u restorane barem tri puta nedeljno, a sada više ne idu uopšte jer ne žele da plaćaju precenjene usluge. Kuvaju kod kuće. Evo, sutra mi dolaze Englezi, kod kojih su cene značajno više, primanja su viša i sve je kod njih skupo. Ni oni ne idu u restorane jer se osećaju prevareno i glupo. Jedno veče sam došao u kuću drugim gostima da obavim neku sitnicu i moji gosti su kuvali, pekli su nešto u rerni, na roštilju", ispričao je Šabić koji poslednju godinu jako puno putuje, vidi tamo cene i onda se šokira kad dođe kući.

"Imam puno prijatelja Nemaca i razgovaram s njima, ali i s mojim gostima i čujem da nisu sigurni da će opet doći kod nas ako mogu putovati u druge destinacije za normalnu cenu. Istra već duže vreme nije jeftina destinacija i to nam nije cilj, ali ne smemo se dovesti u situaciju da se gosti osećaju izigrano", zaključuje Šabić.

(Telegraf.rs)