Crnogorci na muci: Dve prosečne plate nisu dovoljne za potrošačku korpu

Dva zaposlena u javnoj upravi nemaju ni približno primanja za osnovne životne potrebe četvoročlane porodice

Dve prosečne zarade u Crnoj Gori nesu dovoljne da podmire troškove iz sindikalne potrošačke korpe koje iznosi 2.000 evra, što i dalje govori da su troškovi života mnogo veći u odnosu na zarade.

Prosečna zarada u Crnoj Gori u avgustu iznosila je 861 evro, dok je nedavno objavljeno da sindikalna potrošačka korpa u trećem kvartalu iznosi 2.000 evra i odnosi se na troškove četvoročlane porodice u Crnoj Gori, sa dvoje dece školskog uzrasta.

Teme za vas

Predsednik Sindikata uprave i pravosuđa Nenad Rakočević kaže za Portal RTCG da prosečna zarada u javnoj upravi iznosi 686 evra.

- Kada to upoređujemo sa sindikalnom potrošačkom korpom koja je objektivna, lako je zaključiti da dva zaposlena u javnoj upravi nemaju ni približno primanja za osnovne životne potrebe četvoročlane porodice - poručio je Rakočević.

Ekonomski analitičar Mirza Mulešković podseća da se visina sindikalne potrošačke korpe povećala u drugom kvartalu, a potom i u trećem, što je kako kaže, bilo i očekivano upravo zbog letnje turističke sezone.

- Ako bi to posmatrali iz ugla dvije prosečne zarade, ukoliko su zaposlena dva člana domaćinstva od četiri, imate i dalje problem u delu finansiranja same sindikalne potrošačke korpe. Znači dve prosečne zarade u Crnoj Gore nisu dovoljne da bi se pokrila vrednost same sindikalne potrošačke korpe, što nam i dalje govori da su troškovi života mnogo veći u odnosu na same zarade. To nam govori da, iako je došlo do rasta zarada, sami životni standard nije u tolikoj meri uvećan u odnosu na neki prethodni period - naveo je Mulešković.

Mulešković dalje navodi da ono što može da se vidi iz statističkih podataka jeste da trenutna platežna moć građana nije na nivou sindikalne potrošačke korpe.

- To jasno govori da se mora raditi na pitanju unapređenja životnog standarda građana Crne Gore. To podrazumeva isključivo dalji ekonomski rast i razvoj, prvenstveno realne ekonomije, jer jedino na taj način možemo da računamo da dolazi do održivog rasta zarada i do održivog rasta životnog standarda građana Crne Gore - poručio je je Mulešković.

Kaže da je u tom dijelu malo problematično iz ugla statistike i uporedivosti samih podataka, jer nemamo podatke o sindikalnoj potrošačkoj korpi iz ranijeg perioda, pa se ne može uraditi detaljna analiza.

- Sindikalna potrošačka korpa jeste dobro procenjena, iako, neki troškovi koji ulaze u sami obračun možda i jesu trenutno veći od prikazanih - kaže Mulešković.

Mulešković ističe i da metodologija koja se koristi za određivanje sindikalne potrošačke korpe je metodologija kreirana shodno praksama određenih zemalja, pa je samim tim i uporediva sa tim zemljama.

- U tom delu nema zamjerki metodologija je dobra, standardizovana i predstavlja papirološki parametar onoga što jeste osnov za svakodnevni život svakog građanina Crne Gore - zaključio je Mulešković.

U poređenju sa prethodnim kvartalom, odnosno drugim kvartalom 2024. godine, sindikalna potrošačka korpa beleži rast u iznosu od 130 evra, odnosno 6,95 odsto, saopštila je Unija slobodnih sindikata.

Od ukupno deset kategorija troškova koje su definisane Metodologijom za izradu SPK-a, u ovom kvartalu zabeležen je rast u čak pet kategorija, i to:

• Trošak prehrambenih proizvoda – 3,42 odsto

• Troškovi imputirane rente – 11,43 odsto

• Troškovi stanovanja i komunalija – 6,67 odsto

• Troškovi obrazovanja i kulture – 30 odsto

• Troškovi letovanja – 25 odsto

(Telergraf Biznis)