Cene goriva u EU: Evo kako se kotiraju Hrvati, dve zemlje ubedljivo vode
Poljska i Češka dele prosečnu cenu goriva
Prosečne cene goriva u Evropi za novembar 2024. godine pokazuju značajne razlike među državama. Hrvatska beleži prosečnu cenu benzina od 1,54 evra po litru, što je iznad proseka u regiji jugoistočne Evrope.
Najskuplje gorivo u Evropi nalazi se u Danskoj i Holandiji, gde cena litra Eurosupera 95 iznosi 1,93 evra. Sledi Švajcarska s 1,86 evra te Norveška s 1,80 evra po litru.
Teme za vas
Nakon što je Tramp najavio Besenta kao ministra finansija SAD, evropski indeksi u ozbiljnom rastu
Šta je sa cenama garaža? Komšije se bune za 25.000 evra, u Beogradu jedna prodata za 3 puta više
U Francuskoj prosečna cena je 1.75, Italija je za nijansu skuplja sa prosečnom cenom od 1.76 po litru. Luksemburg i Španija su među zemljama sa najnižim cenama gde litar Eurosupera košta 1.47 odnosno 1.50 evra po litru.
Poljska i Češka imaju jednaku prosečnu cenu u visini od 1.41 evra po litru.
Nasuprot tome, najjeftinije gorivo je u Rusiji, gde cena iznosi samo 0,57 evra po litru.
A na svetskim tržištima cene nafte su prošle nedelje porasle za oko 6 odsto, dosegnuvši najviše nivoe u posljednje dve nedelje. Cena barela na londonskom tržištu porasla je za 5,8 odsto, na 75,17 dolara, dok je na američkom tržištu skočila 6,3 odsto, na 71,24 dolara. Ovi su rastovi podstaknuti rastućim geopolitičkim napetostima.
Geopolitički faktori dodatno opterećuju energetsko tržište
Napetosti su se intenzivirale nakon što je Ukrajina upotrebila projektile zapadne proizvodnje za napade na rusku teritoriju, dok je Rusija odgovorila raketnim napadima na Ukrajinu. Takvi sukobi povećavaju strah od dugoročnih šteta na infrastrukturi za proizvodnju nafte i plina, što dodatno podiže cene energenata.
Džon Evans iz PVM-a ističe da trgovci strahuju kako bi ovakvi napadi mogli izazvati "nehotične" posledice na globalnom tržištu energije, podsećajući na letnje ukrajinske napade na rafinerije i vojne instalacije u Rusiji.
Ekonomija i vremenski uslovi utiču na cene.
Dodatni pritisak na cene dolazi od veće potražnje uzrokovane hladnijim vremenom te rastom rafinerijskih marži. Istovremeno, trgovci se nadaju jačanju potražnje iz Kine, podstaknutoj novim ekonomskim merama, kao i ekonomskom oporavku evrozone nakon smanjenja kamatnih stopa Evropske središnje banke.
Uprkos ovim faktorima, rast cena nafte donekle je ograničen jačanjem dolara prema drugim valutama, što naftu čini skupljom za zemlje koje koriste alternativne valute.
Dok cene goriva u Evropi ostaju visoke, energetska i geopolitička situacija nastavljaju da oblikuje globalno tržište i utoče na svakodnevne troškove građana EU, piše HRT.
(Telegraf Biznis)