Tommaso Di Giovanni: "Srbija za 10 do 15 godina može smestiti cigarete u muzeje"

"Čaša je sve punija, a sve više zemalja prihvata priliku za unapređenje javnog zdravlja", poručuje potpredsednik za internacionalne komunikacije u kompaniji Philip Morris International Tommaso Di Giovanni na marginama treće po redu konferencije "ReThink" u Beogradu za Telegraf Biznis.

Ovogodišnja konferencija ponela je naziv "Učimo od  Švedske", a upravo od Giovannija želeli smo da saznamo šta se to promenilo u deceniji od lansiranja IQOS-a po prvi put u Japanu i Italiji, koliko se paradigma menja i da li je danas lakše objasniti zašto je bolje prihvatiti alternative od pukih drakonskih zabrana cigareta.

Teme za vas

Interesovalo nas je i kakav je položaj Srbije, te na koji način možemo promeniti pogled o tradicionalnoj konzumaciji cigareta među društvom. Di Giovanni podelio je svoj stav kako bismo cigarete za 10 do 15 godina u našoj zemlji mogli da preselimo u muzeje, ali i sa kim je neophodna saradnja da bi to uspelo.

Ceo intervju možete pročitati u nastavku teksta.

• Prošlo je 10 godina od lansiranja IQOS-a u Japanu i Italiji. Koliko je danas lakše objasniti pušačima, kao i široj javnosti, zašto je koncept smanjenja štete toliko važan za civilizaciju?

Smatram da je došlo do značajnog napretka među ljudima kada je reč o razumevanju uzroka bolesti, zašto su ti proizvodi bolji izbor, kako funkcionišu, posebno u zemljama gde su ti proizvodi široko prihvaćeni. Mislim da to razumevanje postaje sve prisutnije. Sada je čaša polupuna, ali svakako ima prostora za dalji napredak u mnogim mestima i zemljama.

Čak i kada pomislim na Srbiju, u Beogradu je otprilike 15% pušača usvojilo IQOS, ali to znači da još uvek postoji 85% pušača koji ili koriste uporedive proizvode bez dima, što je na kraju krajeva dobra stvar, ili treba da naprave korak u pravom smeru.

• U tom pogledu, koliki je napredak postignut i koliko zemalja je prihvatilo ovaj koncept kao bolje rešenje od drakonskih zabrana pušenja koje nisu dale željene efekte?

Mislim da postoji nekoliko zemalja koje idu u tom pravcu zabrana, poput Indije, Brazila, Tajlanda, nedavno Paname i Meksika, ali to je zaista samo šačica zemalja. S druge strane, u poslednjih nekoliko godina, imali smo 20 do 25 zemalja koje su, naprotiv, usvojile nove i progresivne zakone koji ili prepoznaju da su ti proizvodi drugačiji i bolji, ili ih čak podstiču. To se dešava u mestima poput Češke Republike ili Novog Zelanda, koji su verovatno jedne od najnaprednijih i zaista se može reći da će praktično eliminisati cigarete do 2030. godine zahvaljujući tim progresivnim politikama.

Dakle, rekao bih da je čaša sve punija, a sve više zemalja prihvata priliku za unapređenje javnog zdravlja koju nude ti proizvodi. Još jedan faktor koji pokreće promene jeste priznavanje od strane zdravstvenih vlasti širom sveta. Pre samo nekoliko dana, na primer, Američka uprava za hranu i lekove (FDA) ponovo je autorizovala General Snus, proizvod sličan nikotinskim vrećicama, ali sa duvanom, prepoznajući da taj proizvod može smanjiti rizik od određenih bolesti povezanih sa pušenjem i dozvoljavajući da se te informacije prenesu potrošačima. Odluke poput ove postaju sve češće i podstiču napredak jer dolaze sa kredibilitetom javnog zdravlja.

• PMI je nedavno proširio svoju ponudu i na nikotinske vrećice. Kakav tržišni potencijal vidite za ovaj proizvod u Srbiji?

Potencijal se zasniva na činjenici da pušači očigledno žele bolje alternative, i to smo videli. Brzo prihvatanje IQOS-a u ovoj zemlji, posebno u Beogradu, mislim da je dokaz da postoji značajna potražnja za boljim alternativama. Istovremeno, vrlo dobro znamo da, kako bismo ubrzali tempo promena, moramo ponuditi raznovrstan portfolio alternativa. Potrošači imaju različite ukuse. U zemljama poput Velike Britanije, preferiraju e-cigarete. U Švedskoj je to snus. U SAD-u nikotinske vrećice postaju sve popularnije.

Zato mislim da čak i za Srbiju, u nekom trenutku, što više alternativa, to bolje. Iskreno, to je jedan od najboljih načina da se potrošači podstaknu na prelazak.

• Ali, u srpskoj tradiciji je konzumiranje cigareta. Dakle, šta biste rekli skepticima koji ne žele da pređu na alternative? Zašto bi to trebalo da urade?

Mislim da bi to trebalo da urade jer je to najbolje što mogu da učine ako ne žele da potpuno prestanu. Nauka je jasna: svi ti proizvodi koji ne sagorevaju stvaraju značajno niže nivoe štetnih materija. Za one koji zaista vole osećaj i ritual pušenja cigarete, ako je to ono što potrošači vole u Srbiji, grejani duvan ostaje najbolja alternativa jer najviše podseća na cigaretu.

Mogu vam reći, na osnovu našeg iskustva, da postoje dve do tri nedelje kada se pušači malo muče sa prelaskom, jer je to promena rituala. Postoji i blaga promena ukusa, ali kada jednom pređu, ne vraćaju se cigaretama. One im postaju gotovo neukusne, a ostaju uz proizvode poput IQOS-a, što je sjajna stvar i za njih i za javno zdravlje.

• Mnogi ljudi brinu o efektima nikotinskih vrećica, posebno kada je reč o mladima. Šta PMI radi kako bi sprečio pristup maloletnicima do ovih proizvoda?

Ministarstvo obrazovanja u Nemačkoj, Ministarstvo zdravlja u Japanu i nevladina organizacija Diodexion Suisse su pokazali da je interesovanje mladih za IQOS veoma nisko, i želimo da tako i ostane. Kako to postići? To je kombinacija više faktora: dizajna proizvoda, pakovanja, komunikacije vezane za proizvod, sve osmišljeno tako da ne bude privlačno mladima. Pored toga, ključna je saradnja sa vladama kako bi se obezbedili zakoni koji sprečavaju prodaju maloletnicima, kao i kontrola sprovođenja tih zakona, i to funkcioniše.

Isto važi i za nikotinske vrećice. One su mnogo bolja alternativa, a usvajanje među mladima može se kontrolisati. Na primer, u SAD-u, gde je naš proizvod ZYN prisutan već neko vreme, zahvaljujući odgovornim praksama, lokalnom zakonodavstvu i komunikaciji oko tih proizvoda, stopa usvajanja nikotinskih vrećica među mladima procenjena je na 1,5% prema rečima CDC-a, vodeće zdravstvene organizacije u SAD-u, što je vrlo nisko. Na to smo veoma ponosni.

Dakle, to je izvodljivo, ali zahteva zajednički rad kompanija, vlada i trgovaca. Na taj način mogu se maksimalno iskoristiti mogućnosti za unapređenje javnog zdravlja koje nude alternative, dok se istovremeno minimiziraju neželjene posledice, kao što je usvajanje od strane mladih. To je način da se brže napreduje u oblasti javnog zdravlja.

• Možete li nam reći kako vidite ulogu Srbije u dugoročnoj poslovnoj strategiji kada je reč o tržištu proizvoda sa smanjenim rizikom?

Mislim da je, pre svega, Srbija u poslednjih nekoliko godina mnogo fokusirala svoj napredak na inovacije. Na primer, sva podrška koju zemlja pruža startapovima je izuzetno inteligentna strategija jer na taj način podstiče napredak kroz inovacije i raznovrsne pristupe. Taj princip se može i treba primeniti i na ovu oblast. PMI je prepoznao inovativni potencijal Srbije, pa je najavio ulaganje u proizvodnju bezdimnih proizvoda u našoj fabrici u Nišu.

Srbija može dodatno ubrzati proces pružanjem još više informacija, podsticanjem promena i stvaranjem gotovo efekta "snežne kugle". Na taj način, za 10 do 15 godina, Srbija bi mogla biti među prvim zemljama koje su cigarete smestile u muzeje.

• Koji su rezultati najnovijih studija o IQOS-u koje je sproveo PMI?

Postoji mnogo studija koje su sprovedene. Prvo, fokus je na prihvatanju proizvoda. Istraživanja pokazuju da trenutno postoji 36 miliona korisnika IQOS-a, od kojih je 72% potpuno prestalo da puši cigarete. Ovo jasno ukazuje na potencijal za unapređenje javnog zdravlja, jer se prelaskom na ove proizvode pušači u potpunosti odriču cigareta.

Nedavno je sprovedena dugoročna klinička studija na širem uzorku, kako bi se potvrdili rezultati prethodnih istraživanja, i ona je to potvrdila. Rezultati su pokazali da markeri rizika od bolesti kod ljudi koji koriste IQOS tokom trajanja studije veoma liče na one kod ljudi koji su potpuno prestali da puše. To znači da postoji značajan potencijal za smanjenje rizika uz korišćenje ovog proizvoda, što potvrđuju prethodna istraživanja, sada na većem uzorku. Jasno je da je ovaj proizvod mnogo bolji za zdravlje pušača u poređenju sa cigaretama.

• Da li očekujete da će percepcija javnosti i naučne zajednice nastaviti da se menja u pozitivnom pravcu?

Već je došlo do velikih promena. Ako pogledamo percepciju kompanije i našeg rada pre deset godina, vrlo malo ljudi iz oblasti javnog zdravlja bilo je spremno na saradnju sa nama. Danas, značajan deo javnog zdravlja i akademske zajednice želi da sarađuje sa nama, jer prepoznaju da su ovi proizvodi mnogo bolji od cigareta i da zajednički rad može ubrzati unapređenje javnog zdravlja.

Međutim, i dalje postoji značajna konfuzija. Većina ljudi u mnogim zemljama još uvek veruje da je nikotin glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem. Iako su ti podaci poboljšani, potrebno je još mnogo rada kako bi se razjasnilo nekoliko ključnih koncepata: činjenica da sagorevanje duvana proizvodi većinu štetnih materija, da je nikotin supstanca koja izaziva zavisnost, ali nije glavni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem. Proizvodi koji ne uključuju sagorevanje, poput IQOS-a ili nikotinskih vrećica, zapravo su mnogo bolja alternativa.

Na kraju, ono što je vrlo interesantno jeste da u zemljama gde su ovi proizvodi dostupni i gde se njihovo korišćenje podstiče, beleži se nagli pad upotrebe cigareta. To je snažan dokaz njihovog potencijala po javno zdravlje.

(Telegraf Biznis)