Ovo je razlog za kontinuirani talas protesta poljoprivrednika u EU: Jedan sporazum može promeniti sve

Nakon više od dve decenije pregovaranja, trgovinski sporazum između EU i zemalja Merkosura (Mercosur) u Latinskoj Americi je "na dohvat ruke", prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Fon der Lajen je u četvrtak stigla u Urugvaj kako bi se sastala sa liderima bloka Merkosur (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) na njihovom godišnjem dvodnevnom samitu.

Teme za vas

Očekuje se da će lideri sa obe strane učestvovati u ključnim pregovorima u četvrtak i petak, koji bi mogli rezultirati potpisivanjem trgovinskog sporazuma EU-Mercosur, koji će ukinuti većinu trgovinskih carina između dve regije.

Koji je cilj sporazuma?

Sporazum EU-Mercosur ima za cilj jačanje trgovine i ulaganja između dve regije kao i smanjenje najmanje 90 odsto carina na uvoz sa obe strane.

Trgovina je već jaka između ova dva regiona, a do sada je Merkosur jedini veliki trgovinski partner u Latinskoj Americi sa kojim EU nema trgovinski sporazum.

U 2023. godini, izvoz EU u četiri zemlje Merkosura iznosio je 55,7 milijardi evra, dok je izvoz Mercosura u EU dostigao 53,7 milijardi evra. Pored toga, EU je izvezla usluge u vrednosti od 28,2 milijarde evra u Merkosur 2022. godine, dok je Merkosur izvezao usluge u vrednosti od 12,3 milijarde evra u EU.

Evropska komisija je ovaj sporazum opisala kao "pobednički za obe strane, EU i Mercosur", koji će stvoriti mogućnosti za rast, radna mesta i održivi razvoj s obe strane.

Osim smanjenja ili uklanjanja carina, sporazum ima za cilj i uklanjanje drugih vancarinskih trgovinskih prepreka, stvaranje stabilnijih i predvidljivijih pravila za trgovinu i ulaganja, kao i promovisanje zajedničkih vrednosti kao što je održivi razvoj.

Ko se protivi sporazumu?

Sporazumu se snažno protivi više sektora a posebno od poljoprivrednici u EU koji se plaše priliva proizvoda iz Merkosura.

Poljoprivrenici koji već mesecima organizuju proteste u Belgiji, Francuskoj i drugim zemljama upozorili su da će povećana konkurencija od uvoznih proizvoda iz Merkosura dodatno ugroziti njihov opstanak, naročito jer se plaše da konkurencija iz Merkosura neće morati da poštuje iste standarde kao poljoprivrednici EU.

Francuska se snažno protivi sporazumu, a kancelarija francuskog predsednika je u četvrtak saopštila da je nacrt sporazuma "neprihvatljiv u svom trenutnom obliku" i da je predsednik Makron to saopštio predsednici Komisije fon der Lajen juče, kada je putovala u Latinsku Ameriku.

Međutim, Komisija je saopštila da će uvoznici iz Merkosura morati da "poštuju visoke standarde EU".

Francuska pokušava da sastavi manjinu koja bi blokirala sporazum, ali odlazeći ministar poljoprivrede Belgije, David Clarinval, rekao je da Belgija neće pomoći da se blokira sporazum.

U izjavi za Briselski tajms (The Brussels Times) povodom protivljenja belgijskih poljoprivrednika sporazumu, kancelarija ministra Clarinvala saopštila je da je Belgija zatražila od Evropske komisije da preduzme mere za zaštitu poljoprivrednog sektora.

- U maju 2022. godine, ministar Klarinval je lično poslao zvanično pismo u ime Belgije evropskim komesarima za trgovinu i poljoprivredu u vezi sa uticajem trgovinskih sporazuma na poljoprivredni sektor. Posebno je naglasio naše zabrinutosti zbog uticaja na evropski poljoprivredni sektor i tražio od Komisije da ispuni svoje obećanje o uspostavljanju fonda za kompenzaciju u iznosu od 1 milijarde evra u okviru sporazuma - saopštio je portparol.

Dodali su da bi prisustvo obavezujućih oglednih klauzula, koje bi osigurale da poljoprivrednici u obe regije prate iste propise, bilo ključno za to da Belgija podrži sporazum.

Zašto sada?

Pregovori o trgovinskom sporazumu između EU i Merkosura traju od 1999. godine, ali su dobili novi zamah 2016. godine kada su EU i Merkosur ponudili nove uslove za smanjenje carina. 2019. godine, EU i Merkosur postigli su politički dogovor o formiranju konačnog trgovinskog sporazuma.

Od tada, pandemija i rat u Ukrajini stavili su novi akcenat na potrebu da EU diversifikuje svoje lance snabdevanja.

Takođe, novi mandaz brazilskog predsednika Lule da Silve 2023. godine otvorio je prozor relativnog političkog mira za potpisivanje sporazuma, nakon godina turbulentne vladavine desničarskog predsednika Jaira Bolsonara.

Dodatno, činjenica da je Francuska, jedan od glavnih protivnika sporazuma, trenutno u političkom haosu nakon pada kratkotrajne vlade francuskog premijera Mišela Barniera, takođe olakšava situaciju.

Kada je u četvrtak stigla u Latinsku Ameriku, predsednica Komisije fon der Lajen pozvala je na finalizaciju sporazuma.

- Cilj za EU-Merkosur sporazum je na dohvat ruke. Hajde da radimo, hajde da ga pređemo. Imamo priliku da stvorimo tržište od 700 miliona ljudi. Najveće trgovinsko i investicijsko partnerstvo koje je svet ikada video. Oba regiona će imati koristi - rekla je.

Šta se dešava sledeće?

Čak i ako sporazum bude potpisan ove nedelje, to ne znači da će trgovinske restrikcije i carine između dva regiona odmah biti ukinute.

Zemlje članice EU moraju da odobre sporazum, a može biti blokiran od strane manjine od najmanje četiri zemlje EU ako te zemlje predstavljaju najmanje 35 odsto ukupne populacije EU.

Sporazum će takođe morati da odobri i Evropski parlament, piše Briselski Tajms.

(Telegraf Biznis)