Bitka u Solunu: Moćna francuska porodica u trci za prevlast nad ključnom grčkom lukom

Igra za duboke džepove i još jače živce razvija se u poslednjih nekoliko dana u Solunu. Na prvom mestu su dinamike akcionara u Grčkoj luci Solun(OLTH), ali iza scene vladaju spekulacije o slučaju sa geopolitičkim, političkim i ekonomskim posledicama.

Priča je počela prošlog petka popodne kada je otkriveno da je nova holandska kompanija LeonidsPort podnela javnu ponudu za kupovinu do 21 odsto OLTH-a. Novinske redakcije su bile u euforiji kada je otkriveno da iza kompanije stoji porodica Lui-Drajfus (Louis-Dreyfus), vlasnici francuskog poljoprivrednog giganta "Louis Dreyfus Company" – jednog od najmoćnijih konglomerata na svetu sa godišnjim prihodima od 50-60 milijardi dolara, poslovanjem u 100 zemalja i 22.000 zaposlenih. U narednim danima nastao je haos na berzi, jer su investitori prihvatili javnu ponudu po ceni od 27 evra po akciji, prodajući LeonidsPortu, nazvanoj po dedi Margarite Olegovne Lui-Drajfus, koja sada upravlja grupom nakon smrti svog muža.

Teme za vas

Tada je u igru ušao Ivan Savidis, glavni akcionar OLTH-a. Kupovinom akcija po cenama znatno višim od 27 evra, delovalo je da je on zaustavio (?) razvoj događaja. Kupovinom manjeg broja akcija, on je povećao svoj direktni udeo na nešto više od 50 odsto i indirektni udeo na 72,62 odsto kroz konzorcijum sa francuskim brodarskim gigantima CMA CGM.

Situacija je sada vrlo delikatno izbalansirana, sa cenom akcija koja prelazi 29 evra. Spekulacije o pravim namerama porodice Lui-Drajfus, njihovim sledećim potezima u vezi sa Solunskom lukom, i da li sarađuju sa jednim od glavnih akcionara OLTH-a, su u punom jeku.

Šta je dovelo porodicu Drajfus?

Porodica Lui-Drajfus, naročito Margarita Lui-Drajfus i njena tri sina, Kiril, Moris i Erik, čini se da pokušavaju da prošire svoj privatni investicioni portfolio, koji se procenjuje na 50-60 milijardi dolara u prometu, ulaskom u novi sektor strateških globalnih infrastrukturnih ulaganja, sa fokusom na Evropu.

Njihov prvi potez, prema izveštajima, je OLTH. Međutim, posmatrači tržišta opisuju javnu ponudu LeonidsPort-a kao pomalo nestrpljivo isplaniranu, što je bilo očigledno u relativno malom procentu akcija koje su kupljene u odnosu na početni cilj. Drugi sugerišu da je cilj mogao biti da se od početka obezbedi manji udeo.

Tržišni krugovi takođe postavljaju pitanje kako tako velika grupa kao što je Louis-Dreyfus nije procenila namere tržišta pre nego što je podnela javnu ponudu za 21 odsto OLTH-a.

Takođe se postavlja pitanje zašto grupa Louis-Dreyfus, ciljajući tako strateški kritičnu infrastrukturu, nije obavestila Grčku Nacionalnu agenciju za razvoj imovine (HRADF), koja poseduju 7,3 odsto akcija, ili druge institucionalne akcionare. Štaviše, postavlja se pitanje zašto je porodica izabrala Solunsku luku, s obzirom na njihovu prethodnu nezaiteresovansot za lučke operacije. Iako poseduju flotu za transport poljoprivrednih proizvoda, vlasništvo i upravljanje lukama predstavlja sasvim drugačiji poduhvat.

Savidisovi potezi

S druge strane, Ivan Savidis je putem Beltere odgovorio kupovinom akcija po ceni višoj od ponude Lui-Drajfusa, signalizirajući tržištu da je javna ponuda bila "neprijateljska."

To su argumenti onih koji tvrde da je Savidisov potez da kupi čak i mali broj akcija pokazatelj da nije bilo prethodnog dogovora sa porodicom Dreyfus, u suprotnosti sa nekim od scenarija koji su kružili. Ali da li je to zaista slučaj?

Ono što je sigurno, proizilazi iz javne ponude koja se pojavila niotkuda, jeste da je Savidisova strana uspela da blago poveća svoj udeo u OLTH-u na opravdan način, podstičući dalja spekulacije o mogućim budućim razvojnim scenarijima u vezi sa vlasništvom nad lukom. Do sada, kako su izvori sa tržišta rekli za Protothema, „ako je cilj bilo koje strane bio da ukloni kompaniju sa berze putem javne ponude, to nisu uspeli, bar za sada.“

Isti izvori dodaju da ako je Ivan Savidis želeo ili mogao da proda, već bi to učinio. Navodno, bilo je vrlo ozbiljnih ponuda za OLTH, najnovija od velike arapske grupacije operatera luka koja je procenila OLTH na 400 miliona evra. Sve takve ponude su stavljene na čekanje, jer Savidis ili ne želi da proda ili nije u mogućnosti da to uradi.

"Francuski" faktor

Drugi aspekt u igri, kako se diskutuje u ekonomskim i političkim krugovima, su napeti odnosi između glavnog akcionara Ivana Savidisa i francuskih akcionara CMA CGM, koji poseduju skoro 20 odsto.  To je moglo da pokrene nedavne događaje. Spekulacije sugerišu moguću povezanost između CMA CGM-a, sa sedištem u Marseju, i porodice Drajfus, koja je do 2016. godine bila vlasnik francuskog fudbalskog kluba Olimpik iz Marseja.

U narednim danima, početni ishod ovih dinamika akcionara biće jasniji. Ako milijarderi iz porodice Drajfus obezbede potrebni procenat, mogli bi da zatraže finansijske revizije i postave svog predstavnika u upravni odbor OLTH-a. Izveštaji takođe ukazuju da bi moglo doći do sastanaka između dve strane, što bi moglo da pomeri situaciju na sledeći nivo.

Značaj luke

Bez obzira na ishod, potencijalno učešće globalne finansijske sile u investicionom pejzažu OLTH-a proširilo bi njegove mogućnosti u trenutku nepovoljnih geopolitičkih dešavanja. Takođe bi signaliziralo poverenje u grčku ekonomiju i infrastrukturni sektor luka.

- Ovaj sukob oko OLTH-a ima političke i ekonomske dimenzije, jer je luka ključna tačka za razvoj severne Grčke i odnose zemlje sa Balkanom i Centralnom Evropom - komentarišu politički analitičari.

- Aspekti iza scene u ovom slučaju povezani su sa visokom političkom i ekonomskom vrednošću OLTH-a i činjenicom da bi kontrola nad lukom mogla doneti značajne prednosti svakome ko upravlja njenim operacijama - rekao je insajder iz brodarske industrije Protothema.

Od 2018. godine u razne infrastrukturne projekte i mehaničku opremu u OLTH S.A. uloženo je 74,1 miliona evra. Poslednjih godina, OLTH je povećao godišnji promet grupe za 47 odsto, održava nulu duga, ima oko 100 miliona evra u gotovinskim rezervama i svake godine deli dividende. Međutim, takođe je obavezan da implementira višemilionske investicije koje su bile obećane u okviru privatizacije, što zahteva značajan kapital.

Zeleno svetlo Saveta države za 25-godišnji master plan i 160 miliona evra investicija.

Upotreba „industrije i zanatske industrije“ u glavnoj podzoni A2, koja pokriva 353.880 kvadratnih metara, smatra se nezakonitom.

Savet države dao je zeleno svetlo za implementaciju većine master plana za Solunsku luku, klasifikovane kao luka međunarodnog značaja, sa budžetom od 160 miliona evra za obavezne investicije. Međutim, Savet države je presudio da je upotreba „industrije i zanatske industrije“ u vitalnoj podzoni A2 luke nezakonita.

Prošlog septembra je na razmatranje Saveta države dostavljen nacrt predsedničkog ukaza o razvoju i upravljanju lukom Solun. Ovaj ukaz, koji uključuje master plan za strateški razvoj luke u narednih 25 godina, dobio je pozitivne preporuke Ministarstva pomorstva, Gradske opštine Solun i drugih institucija. Plan deli luku na dva dela: istočni deo (u blizini centra grada) za putnički saobraćaj i kulturne aktivnosti, i zapadni deo za komercijalne operacije. Zelene površine su ključne u planu, pokrivajući 51 odsto prostora.

Savet države je u januaru ove godine izdao mišljenje u kojem potvrđuje da je luka Solun jedna od najvažnijih u regionu i da planirani projekti neće negativno uticati na morski ekosistem. Trošak implementacije master plana procenjuje se na 160 miliona evra, sa specifičnim projektima za Pier 6 i obnovu stare carinske stanice.

Luka je podeljena na dve zone: Zona A (istočni deo) za putnike i turizam, i Zona B (zapadni deo) za komercijalnu upotrebu. Poseban fokus je stavljen na ZonA A2, koja će služiti kruzerima, obalnom saobraćaju i trajektima za vozila. Takođe će omogućiti kulturne i rekreativne aktivnosti. Međutim, Savet države je smatrao da su odredbe u vezi sa Zonom A2 nezakonite zbog nedostatka procena uticaja na životnu sredinu i nejasnoće u vezi sa zakonskom kontrolom potencijalnih smetnji izazvanih aktivnostima u ovom području, piše Protothema.

(Telegraf Biznis)