U toku aukcija za vetro i solarne elektrane: Imaju li mali investitori šansu naspram velikih igrača?

Ministarstvo rudarstva i energetike  krajem novembra prošle godine raspisalo je aukciju za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije na kojima se investitori nadmeću za raspodelu kvota od ukupno 424,8 MW. Tačnije,  300 MW za vetroelektrane i 124,8 MW za solarne elektrane.

Rok za podnošenje prijava je do 5. februara, a pravo učešća na aukciji imaju sva domaća pravna lica ili preduzetnici koji ispunjavaju uslove za učestvovanje na aukciji. Kako se navodi u Javnom pozivu, mogu se prijaviti vetroelektrane odobrene snage 3MW i više ili solarne elektrane odobrene snage 500 KW (0.5 MW) i više.

Teme za vas

Takođe, za razliku od prethodnih aukcija, ova će imati jednu vrstu ograničenja - naime, maksimalni deo kvote za solarne elektrane koji se može dodeliti pojedinačnom učesniku aukcije u odnosu na jednu ili više elektrana za koju je podneo prijavu iznosi 105 MW.

Šta to zapravo znači?

Ako uzmemo u obzir da se za solarne elektrane ukupno dodeljuje ovom aukcijom 124,8 MW a da maksimalno po jednom ponuđaču može da se dodeli 105 MW dolazimo do prostog zaključka da će na raspolaganju ostati svega 20 MW. Opet, prema nezvaničnim informacijama do kojih je Telegraf došao, u oblasti solara je potražnja čak četiri puta veća od ponuđene kvote.

Da još prostije objasnimo, mali investitori su u neku ruku ,,već izgubili" na ovoj aukciji i to iz dva razloga.

Prvi smo već gore naveli. Naime mali proizvođači će morati da se nadmeću samo za 20 MW (a mnogo je veći broj onih koji poseduju solare sa manjim brojem MW nego onih koji imaju "krupnije" kapacitete).

Drugi razlog je cena.

Naime, prema Javnom pozivu maksimalna ponuđena cena za električnu energiju proizvedenu u vetroelektranama odobrene snage 3 MW i više je 79 evra po MWh dok je maksimalna cena ponuđena za električnu energiju proizvedenu u solarnim elektranama odobrene snage 500 kW i više 72 evra po MWh.

Ako se opet vratimo na ponuđača koji maksimalno može da ponudi 105 MW i njegova cena struje će biti niža (recimo 40 evra) dok će onaj solarni park koji ima 2MW na raspolaganju morati da ponudi i ,,jaču" cenu (recimo 70 evra).

Ovo znači da manji investitori, a zapravo ne i tako mali jer njihovi projekti idu i oko 10 miliona evra, cenom koju nude ne mogu parirati ovako velikim ponuđačima.

Prema našim nezvaničnim saznanjima, na aukciji će se naći tri solarna parka od kojih je svaki oko 100MW što apsolutno ne ostavlja prostora manjim investitorima, odnosno ne mogu biti konkurentni.

Kako je raniji poziv izgledao i šta je moguće rešenje?

U prvom krugu u kojem su se dodeljivale kvote, a koji je održan 2023. godine, na raspolaganju je bilo 50 MW za solarne elektrane. Kao jedan vid dobrog rešenja, mogao bi se osmisliti mehanizam kojim bi se ograničila kvota na manje porcije.

Odnosno, da postoji limit sa kojim bi ponuđači mogli da izlaze na aukciju čime bi se omogućila šansa da i veliki i manji investitori imaju fer uslove za učešće.

(Telegraf Biznis)