Penzioneri prvi na udaru: Nova vlada zemlje sa velikom srpskom dijasporom najavljuje oštre mere štednje

Kako bi se popunila rupa u budžetu od 6,4 milijarde evra, ÖVP, SPÖ i Neos sada planiraju drastične mere štednje – uključujući i smanjenje penzija.

U četvrtak su čelnici stranaka, Kristijan Stoker (ÖVP), Andreas Babler (SPÖ) i Beate Mainl-Raisinger (Neos) predstavili svoj vladin program ESada učinimo ispravno. Za Austriju."

Teme za vas

Plan Ampel-koalicije od 210 stranica odmah na početku precizira kako će se konsolidovati ogromni proračunski deficit od 6,4 milijarde evra. Samo u 2025. godini očekuju se oštre mere štednje – pre svega na penzije i subvencije.

Već spomenuto povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera na 6 odsto postaje stvarnost i trebalo bi stupiti na snagu 1. juna 2025. godine. Kao ublažavanje, tri stranke predviđaju "zamrzavanje naknade za recept 2026." i smanjenje gornje granice za lekove na 1,5 odsto neto prihoda.

Kao što se i očekivalo, povratak klimatskog bonusa i premije neće biti. Time bi se ove godine trebalo uštedeti oko dve milijarde evra – što čini najveći udeo u sanaciji proračuna. Međutim, predviđena je i delimična kompenzacija za “pendlere” putem odbitka, koji će vrediti tek od 2026. godine.

Hladna progresija

Takođe, pada plan ÖVP-a i Zelenih o ukidanju tzv. hladne progresije. “Varijabilna trećina” biće suspendovana. Najviša poreska stopa od 55 odsto na prihode iznad milijon evra, koja bi trebala da istekne 2025. godine, biće produžena za četiri godine.

Smanjenje doprinosa za socijalna osiguranja takođe nije još na vidiku, već će zavisiti od ekonomske situaciji. Konkretno, smanjiće se doprinosi za Fond za obiteljska davanja (FLAF). Pomoć će se financirati iz proračuna.

Porez na banke

Kao što je već najavljeno tokom pregovora, “krizni dobitnici” takođe će biti opterećeni.

- Energijski krizni doprinos za struju, kao i za fosilnu energiju, bit će produženi i prilagođeni tako da će se 2025. godine i u sledećim godinama ostvariti prihod od 200 miliona evra - stoji u programu.

Porez na banke biće prilagođen tako da će 2025. i 2026. godine doneti prihod od oko 500 miliona evra, a u sledećim godinama oko 200 miliona evra.

Takođe, na strani prihoda doći će do “povećanja poreza na vuhan te proširenja na alternativne proizvode”. Što se tiče kockanja, mere se sastoje od povećanja naknade za klađenje i povećanja prihoda od administrativnih troškova, prenosi Dunav.at.

(Telegraf Biznis)