Evropa reže račune za struju i prekida zavisnost od Rusije: Ovo je plan koji donosi uštedu od 260 milijardi €

Evropski akcioni plan za cenovno pristupačnu energiju doneće uštede od 45 milijardi evra već u prvoj godini primene, dok će do 2040. godine taj iznos dostići čak 260 milijardi, izjavio je evropski komesar za energiju i stanovanje Dan Jorgensen.

- To će omogućiti prosečnoj evropskoj porodici da uštedi preko 200 evra godišnje - rekao je Jorgensen u intervjuu za Evropsku novinsku redakciju (ENR), zajednički projekat dvadesetak evropskih novinskih agencija, među kojima je i Hina.

Teme za vas

Ruska energija i evropska zavisnost

Visoke cene energije ozbiljno ugrožavaju konkurentnost evropske ekonomije, jedan je od zaključaka izveštaja koji je za Evropsku komisiju pripremio bivši italijanski premijer i nekadašnji predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

Evropska unija od početka ruskog napada na Ukrajinu intenzivno radi na smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, ali to i dalje nije dovoljno, naglasio je Jorgensen.

- Možemo reći da smo postigli uspeh – 2022. godine 45 odsto našeg gasa dolazilo je iz Rusije, a sada je taj udeo pao na 13 odsto. Ipak, u tom periodu potrošili smo više novca kupujući rusku energiju nego što smo dali za pomoć Ukrajini - rekao je komesar.

Dodao je da EU na taj način „indirektno puni Putinovu ratnu kasu“ i da mora učiniti još više kako bi postala potpuno nezavisna od ruskih fosilnih goriva. Iako nije mogao precizirati kada će EU u potpunosti prekinuti energetsku zavisnost od Moskve, Jorgensen je najavio predstavljanje „mape puta“ koja će pokazati kako to postići bez povećanja cena za građane i privredu.

Investicije u obnovljive izvore i ubrzanje dozvola

Kako bi ostvarila ove ciljeve, EU će morati značajno da investira u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i modernizaciju prenosne mreže.

Veliki problem je birokratija, jer se za dozvole za nove projekte obnovljivih izvora energije ili proširenje mreže čeka između pet i deset godina, a u nekim slučajevima i duže.

- To je predugo i neprihvatljivo. Naš cilj nije da skratimo te rokove za 10 ili 20 odsto, već da postavimo pravilo – nijedan proces ne sme trajati duže od šest meseci, osim u slučaju veoma složenih projekata, gde maksimalno može trajati dve godine - istakao je Jorgensen.

Uloga nuklearne energije

Komesar je dodao da će nuklearna energija ostati deo evropskog energetskog miksa, ali da se ne očekuje njena ekspanzija. Trenutno nuklearne elektrane proizvode 99 gigavata (GW) energije, a procene su da će ta brojka do 2040. pasti na 88 GW, a zatim ponovo porasti na oko 100 GW do sredine veka.

- Dakle, više-manje ćemo ostati na istom nivou kao i danas - rekao je Jorgensen, dodajući da bi potencijalne promene mogle doneti male modularne nuklearke i tehnologije četvrte generacije.

- Ako se dokaže da su dovoljno bezbedne i isplative, čak bi i zemlje koje su trenutno protiv nuklearne energije mogle promeniti stav - zaključio je evropski komesar.

(Telegraf Biznis/TPortal)