"Trampe, gde će ti duša?" Predsednik SAD najveće carine uveo maloj zemlji u kojoj ljudi rade za 5 dolara!

Amerika je uvela najviše carinske stope na robu iz Lesota, male afričke zemlje za koju je Tramp u martu rekao da nikada nije čuo za nju. Reč je o siromašnoj zemlji bez izlaza na more, sa bruto domaćim proizvodom od nešto više od dve milijarde dolara.

Lesoto je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, a gotovo polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva.

Teme za vas

BDP po glavi stanovnika iznosio je 974 dolara u 2023. godini, a očekuje se da će blago porasti na 998 dolara do kraja 2025. godine. Prosečan stanovnik Lesota zarađuje manje od pet dolara dnevno.

Amerikanci koji uvoze robu iz te male južnoafričke zemlje od sada će plaćati dodatni uvozni porez od 50 odsto.

SAD s Lesotom ima značajan trgovinski deficit. Ta zemlja uvozi u Ameriku tekstil, uključujući farmerke, i dijamante.

Ministar trgovine Lesota: Brinu me zatvaranja fabrika i gubitak radnih mesta

Stopa od 50 odsto uvedena je kao deo mera koje je Tramp nazvao recipročnim carinama, a odnose se na uvoz iz desetina zemalja, uključujući 20 afričkih. Sve pogođene zemlje suočavaju se s minimalnom stopom od 10 odsto.

Ministar trgovine Lesota Moketi Šelile rekao je da će njegova vlada poslati delegaciju u Vašington kako bi pokušala da ospori ovu meru.

"Najviše me brinu trenutno zatvaranje fabrika i gubitak radnih mesta", rekao je novinarima u četvrtak, prenosi agencija AFP.

Tramp ovom merom želi da smanji trgovinski deficit SAD-a sa ostatkom sveta, što je ujedno i razlog zašto je Lesoto tako teško pogođen.

Prema podacima Bele kuće, SAD je 2024. izvezao robu u vrednosti od samo 2,8 miliona dolara u Lesoto, dok je uvoz iz te zemlje iznosio čak 237,3 miliona dolara.

Američki zvaničnici su prilikom obračuna carina za svaku zemlju koristili razliku između uvoza i izvoza.

Klintonov zakon iz 2000. omogućio nekim afričkim zemljama izvoz robe u SAD bez carina

Lesoto je poslednjih godina uspešno izvozio tekstil u SAD koristeći pogodnosti američkog Zakona o rastu i mogućnostima za Afriku (AGOA), donetog 2000. godine. Taj zakon, koji je potpisao predsednik Bil Klinton, omogućio je određenim afričkim zemljama izvoz robe u SAD bez carina.

Međutim, nove carine sada dovode u pitanje budućnost tog zakona.

Fabrike odeće u Lesotu poslednjih godina proizvodile su farmerke za velike američke brendove poput Liva (Levi’s) i Renglera (Wrangler).

Odeća čini gotovo tri četvrtine ukupnog izvoza Lesota u SAD, koji mu je drugi najveći trgovinski partner posle Južnoafričke Republike, piše Index.hr.

"Razoran dan za nas"

Vrednost trgovine sa Amerikom čini više od 10 odsto ukupnog godišnjeg nacionalnog dohotka Lesota. Dodatni troškovi za američke kupce mogli bi smanjiti potražnju i ozbiljno ugroziti privredu Lesota.

"Ovo je bio razoran dan za nas", rekao je Teboho Kobeli, osnivač tekstilne kompanije Afri-Ekspo Tekstajls (Afri-Expo Textiles) iz Lesota, za emisiju Focus on Africa britanskog BBC-ja.

Kazao je da je ceo dan proveo u razgovorima s kolegama iz industrije i predstavnicima vlasti kako bi odlučili šta dalje.

Iako njegova kompanija, koja zapošljava oko 2.000 ljudi, može da traži nova tržišta, tržište SAD-a je toliko važno da "ne možemo jednostavno odustati... Moramo učiniti sve da ga ponovo osvojimo", rekao je Kobeli.

"Nova ideologija o trgovini i o tome ko u njoj profitira"

Kolet van der Ven, advokatkinja specijalizovana za međunarodnu trgovinu, rekla je za BBC da carina od 50 odsto koju je Tramp uveo Lesotu "logički nema smisla".

Opisala je to kao "ironično", s obzirom na to da SAD sada zapravo kažnjava Lesoto zbog uspeha koji je postigao zahvaljujući programu AGOA.

"Stvara se utisak da SAD smatra kako ga drugi iskorišćavaju jer ima trgovinski deficit. To zapravo odražava novu ideologiju o trgovini i o tome ko u njoj profitira, a ko ne", rekla je.

Lesoto je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, a gotovo polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva.

BDP po glavi stanovnika iznosio je 974 dolara u 2023. godini, a očekuje se da će blago porasti na 998 dolara do kraja 2025. godine. Prosečan stanovnik Lesota zarađuje manje od pet dolara dnevno.

Amerikanci koji uvoze robu iz te male južnoafričke zemlje od sada će plaćati dodatni uvozni porez od 50 odsto.

SAD s Lesotom ima značajan trgovinski deficit. Ta zemlja uvozi u Ameriku tekstil, uključujući farmerke, i dijamante.

(Telegraf Biznis)