Đedović Handanović: Definisane su osnove za produženje ugovora o snabdevanju gasom

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je postojeći dugoročni ugovor koji Srbija ima sa Gaspromom o snabdevanju gasom, na snazi do kraja maja i da su definisani osnovi za pregovore za produženje ugovora u skladu sa zahtevima sigurnog snabdevanja i bezbednosti energetskog tržišta Srbije, a koji se odnose na dužinu trajanja utovora, količinu i fleksibilnost.

- Namera nam je da ugovor potpišemo na najmanje tri godine, a po mogućstvu i duže i da kao i do sada cena bude definisana naftnom formulom obuhvaćenom za određene količine iz dugoročnog ugovora. Fleksibilnost povlačenja leti i zimi u skladu sa potrošnjom je takođe jako bitna - rekla je ona za današnju Politiku.

Teme za vas

Đedović Handanović je naglasila da je dobra strana predstojećih pregovora potvrda Mađarske za preuzimanje većih kapaciteta iz "Balkanskog toka" u odnosu na prethodni period, što kako je dodala nama predstavlja dodatni prihod od transporta prirodnog gasa.

Projekat "Jadar"

Ministarka je rekla i da će Evropska komisija (EK) odlučiti o tome da li će projekat Jadar biti proglašen strateškim i za EK iako je Srbija zemlja van EU.

- Mora da se završi studija uticaja na životnu sredinu koju država traži. Tek tada znaćemo idemo li u realizaciju projekta. To je proces od minimum godinu i po dana, a na tome rade najeminentniji stručnjaci, a ne političari - rekla je ona.

Prema njenim rečima, struka treba da o tome da glavnu reč, a ne političari i aktvisti koji bi da postignu jeftine političke poene.

- Činjenica je da su retki minerali, među njima i litijum, geopolitička tema u svetu broj jedan i kome to do sada nije bilo jasno treba da je shvatio. Tramp želi Grenland zbog ruda, Ukrajini je spreman da oprosti 500 milijardi koliko je dala Amerika kao pomoć u ratu, sada vidimo da nema besplatnog ručka i to sve zarad ukrajinskih mineralnih sirovina. Nema tu samo litijuma, već i drugih retkih ruda - rekla je Đedović Handanović.

Kako je objasnila, paralelno sa ovim i Rusija razvija najmodernije tehnologije za rudarenje, a Francuska, Nemačka, Finska i Portugalija počinju da eksploatišu svoje rude.

- Dakle, sve ovo se dešava Beloj kući, a što je i u svetu kod nas tema broj jedan odvija se zbog ruda. Gde je tu Srbija? Nažalost opet nećemo biti prvi jer su nas u tome sprečili interni i eksterni neprijatelji - kazala je ona.

Elektroprivreda Srbije

Ministarka je govoreći o Elektroprivredi Srbije (EPS) kazala da je ta kompanija stalna meta raznih političara, kao i onih koji se predstavljaju kao stručnjaci, a zapravo su politički angažovani.

- Poslednjih dana porede se dve po gotovo svim okolnostima neuporedive godine, 2023. koju su obeležile istorijski dobra hidrologija, samo jedan kapitalni remont i više cene za komercijalne kupce, sa 2024. u kojoj je EPS imao najveća ulaganja u poslednjih deset godina, skoro 550 miliona evra, što je čak 26 odsto više nego 2023. godine - rekla je ona.

Đedović Handanović je podsetila da je u 2024. završen novi termoblok u Kostolcu, revitalizovan prvi agregat RHE "Bajina Bašta", završen dugo odlagani kapitalni remonti A2 u TENT i B uKostolcu, a pušten u rad sistem za odsumporavanje u TENT A, uz radove na istom takvom sistemu TENT B , a sve to je urađeno uz obimne redovne remonte i ulaganja u proizvodnju uglja, pre svega radi otvaranja novog kopa u Kolubari.

Kako je naglasila ne sme da se zaboravi i činjenica da je prošlu godinu obeležila i suša, koja je dovela do loše hidrologije, dok je potrošnja struje oborila letnje rekorde i da su cene za industrijske kupce bile oko 20 odsto niže nego 2023.

- Da li je EPS na pravom putu pokazuju podaci za prva tri meseca ove godine i ostvarena dobit od 10,8 milijardi dinara što je značajno više od plana -  naglasila je ministarka i dodala da je tokom cele zime proizvodnja uglja i električne energije bila stabilna, kao i da su zalihe uglja na deponijama i rezerve u akumulacijama bile na visokom nivou, što nije bio slučaj prethodnih godina.

Đerdović Handanović je navela i da je proizvodnja uglja u prva tri meseca ove godine veća za osam odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Državi kao vlasniku je važno da EPS nastavlja proces transformacije kompanije i da se uz dobar stepen likvidnosti nastavi realizacija investicija u postojećei nove kapacitete, ali i da se dodatno poboljša proizvodnja uglja, da se otvori novi kop i podmladi i ojača inženjerski kadar - kazala je ona.

Prema njenim rečima, ova godina biće takođe jedna od istorijskih za EPS, jer će na mreži biti prvi vetropark, a završavaju se i radovi na solarnoj elektrani "Petka" i ta dva projekta učiniće stara rudarska odlagališta mestima proizvodnje zelene energije i EPS će u Kostolcu dobiti 76 megavata nove zelene snage.

Cena struje i energetska tranzicija

Ona je podsetila i da cena struje za građane nije povećana godinu i po dana, odnosno da je poslednji put za domaćinstva promenjena je u novembru 2023, dok su cene električne energije za privredu bile značajno niže od tržišnih, odnosno da su čak u2024. bile oko 20 odsto niže nego 2023.

- Cene električne energije u Srbiji su i dalje među najnižim u Evropi, a kada je reč o privredi veoma su konkurentne - kazala je Đedović Handanović.

Ona je naglasila i da se procenjuje da će ugalj sigurno biti u doglednoj budućnosti bazn izvor energije u našoj zemlji iako je u planu da se razvija gasna elektrana.

- Idući putem energstske tranzicije neophodno je da smanjujemo udeo energije iz uglja,ali nikako na štetu energetske bezbednosti naših građana i privrede, to je apsolutni prioritet. Glad za strujom raste iz dana u dan i nama su potrebni novi kapaciteti, pre svega nova reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer će nam osim dodatnih megavata doneti i mogućnost balansiranje promenljivih obnovljivih izvora energije OIE - rekla je ona.

Kako je navela ova godina je ključna za završetak tehničke dokumentacije, a početak radova planiramo za početak naredne godine.

Đedović Handanović je ponovila i da je odlaganje sankcija NIS za dva meseca odlična vest za Srbiju, jer bi kako je dodala to najviše pogodilo građane i privredu, a ne toliko ruski energetski sektor, što je bio cilj najavljenih sankcija od strane američke administracije.

- Četiri meseca se vodi intenzivna diplomatska borba i pregovori sa američkom i ruskom stranom, a sada će se podići i na najviši nivo uz očekivane razgovore predsednika Aleksandra Vučića sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom i nadamo se i američkim predsednikom Donaldom Trampom. Potpuno ukidanje sankcija je jedino dugoročno održivo rešenje i to je složen i dug proces - rekla je ona.

Ministarka je naglasila i da će Srbija nastaviti da nadgleda tržište, odnosno cene koje idu naniže u prethodnim nedeljama, kao i snabdevenost, ali i da jača logističke preduslove, železničke i vodne terminale i da povećava rezerve i jača otpornost tržišta što je više moguće.

- Ove godine ćemo pustiti u rad i rezervoare nafte i naftnih derivata u Smederevu, što će povećati naše obavezne i robne rezerve za 120.000 kubika -  zaključila je ministarka rudarstva i energetike Srbije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)