Finansijski krah preti Vatikanu: Novi papa moraće da rešava ekonomske rupe

Gledajući obrasce rasta, neki kardinali koji traže novog papu mogli bi se okrenuti Aziji ili Africi. U tom slučaju, mogući kandidat je Filipinac, kardinal Luis Antonio Tagle.

Papina bela mitra nije laka. Ko god da bude izabran za novog vrhovnog poglavara 1,4 milijarde katolika u svetu, moraće da se suoči sa čitavim nizom problema.

Među njima su sve veći problemi sa vatikanskim finansijama, opadanje broja vernika u crkvama u mnogim zapadnim zemljama i doktrinarne rasprave o pitanjima kao što su ređenje žena i uključivanje LGBTQ katolika, što nagoveštava nove podele. Vatikanska finansijska kriza bila je među poslednjima koje su zadavale glavobolju papi Franji. Tri dana pre svoje poslednje hospitalizacije u februaru, naredio je osnivanje novog komisije na visokom nivou kako bi podstakao donacije Vatikanu, koji se suočava sa budžetskim deficitom i rastućim manjkom u svom penzionom fondu.

Iako Vatikan nije objavio celovit budžetski izveštaj od 2022, poslednji izveštaj iz sredine 2024. uključivao je manjak od 83 miliona evra, rekli su za Rojters dva upućena izvora.

Manjak u penzionom fondu Vatikan je 2022. procenio na skoro 631 milion evra. Od tada nisu objavljene nove zvanične informacije, ali nekoliko upućenih izvora reklo je za Rojters da veruju da je manjak sada znatno veći. Jezuita i sveštenik Tomas Ris, komentator koji je pisao o vatikanskim finansijama, rekao je da bi budžetski problemi mogli imati „velik uticaj” na to ko će biti izabran za novog papu na konklavi koja počinje 7. maja.

- Moraće da izaberu nekog ko donosi novac, a ne pastira - rekao je Ris.

Ako kardinali traže nekog ko zna gde mogu da se smanje troškovi u složenoj vatikanskoj birokratskoj strukturi, mogli bi da se odluče za italijanskog kardinala Pjetra Parolina. On je vodeći kandidat za novog papu, i bio je drugi čovek Vatikana tokom gotovo celog Franjinog pontifikata. Ali Parolin je bio na čelu Državnog sekretarijata Svete Stolice kada je to telo bilo umešano u skandal oko sumnjive investicije više od 200 miliona dolara u kupovinu zgrade u Londonu.

Kardinal Anđelo Beču, nekada jedan od Parolinovih glavnih pomoćnika, kasnije je osuđen za proneveru i prevaru na vatikanskom sudu, za šta je dobio pet i po godina zatvora. Beču poriče sve optužbe i na slobodi je dok se ne završi žalbeni postupak.

Pad popularnosti u Evropi

Katolička crkva u poslednjim godinama beleži vrlo mali porast broja vernika u svetu. Prema poslednjim zvaničnim statistikama, na kraju 2023. godine bilo je 1,405 milijardi katolika u svetu, što je za 1,15 odsto više nego krajem 2022. kada ih je bilo 1,389 milijardi.

Najveći broj katolika nalazi se u Amerikama – 64,2 odsto stanovništva Severne i Južne Amerike su katolici. Slede Evropa sa 39,6 odsto i Okeanija sa 25,9 odsto.

Međutim, stopa krštenja novorođenčadi, ključan pokazatelj širenja vere, najviša je u zemljama u razvoju.

Najveći broj krštene novorođenčadi na 1.000 katolika, prema vatikanskim statistikama, beleže Američka Samoa (71,2), nekoliko ostrva u Okeaniji (od 37,7 do 21,8), Burundi (23,6), Kambodža (22,3), Istočni Timor (20,3) i Mjanmar (20,1).

Istovremeno, broj vernika u mnogim evropskim zemljama je u padu.

Nemačka biskupska konferencija objavila je ranije ove godine da je 2024. u zemlji zaređeno samo 29 novih sveštenika, što je istorijski minimum.

Po njihovim podacima, oko 321.000 nemačkih katolika napustilo je Crkvu te godine.

Ukupan broj katolika u Nemačkoj, koja ima 83 miliona stanovnika, sada je manji od 20 miliona, a nekada su katolici činili polovinu stanovništva.

Gledajući obrasce rasta, neki kardinali koji traže novog papu mogli bi se okrenuti Aziji ili Africi. U tom slučaju, mogući kandidat je Filipinac, kardinal Luis Antonio Tagle.

Bivši nadbiskup Manile, kojeg je Franja 2019. zamolio da vodi vatikanski ured za evangelizaciju, Tagle je poznat po svom šarmu i realističnosti i bio bi prvi papa istočno od savremene Turske.

Filipini, zemlja sa skoro 115 miliona stanovnika, gotovo su 80 odsto katolički. Kada je Franja 2014. posetio Filipine, privukao je najveće mnoštvo u papinskoj istoriji. Misi na otvorenom u Manili prisustvovalo je gotovo sedam miliona ljudi.

Ali Tagle je takođe bio umešan u skandal. Godine 2022. Franja ga je smenio sa dužnosti čelnika vatikanske konfederacije 162 katoličke organizacije za humanitarnu pomoć, razvoj i socijalna pitanja koje deluju u više od 200 zemalja.

Franja je smenio celo rukovodstvo Caritasa Internationalisa nakon izveštaja da je menadžment maltretirao zaposlene. Tagleova uloga u toj organizaciji bila je uglavnom ceremonijalna.

Doktrinarna pitanja

Kada je reč o doktrinarnim sporovima, Franja je uglavnom nastojao da otvori Crkvu ka novim raspravama. Otvorene su diskusije o temama poput ređenja žena, što je decenijama bila tabu tema.

Papa je osnovao dve komisije koje treba da razmotre ređenje žena za đakone. Jedna od tih komisija još nije završila rad. Franja je takođe dozvolio sveštenicima da blagosiljaju istopolne parove, pri čemu se odluke donose od slučaja do slučaja.

Njegove odluke izazvale su kritike konzervativnih katolika, uključujući i neke kardinale, koji strahuju da dolazi do razvodnjavanja vere. Neki kardinali sada pozivaju na promenu pravca.

Kardinal Gerhard Miler, konzervativac, rekao je da novi papa treba da bude ne naslednik pape Franje, već naslednik svetog Petra, prvog pape.

Franja je, rekao je Miler za „La Republiku“, bio „pomalo nejasan“ u pogledu doktrine. Kada je reč o blagosiljanju istopolnih parova, „ne smete dovoditi u pitanje katoličku doktrinu o braku“, rekao je.

(Telegraf Biznis/Poslovni)