Žene su bez stila i loše negovane, muškarci frustrirani, hrana loša i preskupa: Gastos žestoko IZVREĐAO Srbe!

Ko god u svom okruženju ima makar jednog člana porodice ili prijatelja koji radi u inostranstvu, dobro zna kako takve rasprave izgledaju. Poređenja života u Nemačkoj, Švajcarskoj, Americi ili Australiji sa onim na Balkanu postala su svakodnevna tema. Nekima su te priče simpatične, drugima već idu na živce.

Međutim, kada lična mišljenja prerastu u uvrede, lako dolazi do žestokih reakcija - upravo to se dogodilo nakon objave jednog Srbina koji živi u Nemačkoj, a čije su reči izazvale pravu buru na društvenim mrežama.

Teme za vas

Naime, Srbin koji godinama radi u Nemačkoj nedavno je boravio u Beogradu i na društvenoj mreži X podelio svoja razočaranja. Njegova oštra kritika izazvala je talas negativnih komentara, naročito zbog načina na koji je govorio o ženama i muškarcima u Srbiji. Mnogi su njegove reči doživeli kao preterane i uvredljive.

„Svaki put kad dođem, razočaram se. Pristojan restoran košta 50 evra po osobi, kao da ste u Cirihu. Porcija loše testenine koja u nabavci vredi par evra, ovde se naplaćuje 20. Vina su preskupa, bez pokrića. Žene su loše negovane, bez stila, često bahate i arogantne, bez kreativnosti (uz retke izuzetke). Muškarci su puni kompleksa, frustrirani, izbezumljeni zbog saobraćaja i parkiranja. Sve se radi polovično, bez reda i truda. Kultura i estetika nikog ne zanimaju“, napisao je u objavi koja je izazvala i bes i podršku.

Dva sveta – dva pogleda

Ova situacija ponovo je otvorila staru temu — kako nas vide oni koji su otišli, i koliko su takve kritike realne, a koliko preterane? Činjenica je da razlike postoje, ali generalizacije poput ovih više produbljuju podele nego što pomažu u dijalogu. Povratnici često dožive kulturološki šok, dok oni koji su ostali kod kuće smatraju da se život u inostranstvu previše idealizuje. Bez obzira na mišljenja, jedno je sigurno — razgovori o standardu, ponašanju i kvalitetu života ostaju večna tema na Balkanu, pogotovo kada se sretnu dijaspora i domaći ljudi, prenosi Dnevno.hr.

Podsećamo, veliki broj ljudi iz regiona odlučio se za život i rad u inostranstvu, najčešće u zemljama zapadne Evrope poput Nemačke, Irske i Austrije. Potraga za boljim primanjima, sigurnijim radnim uslovima i kvalitetnijim obrazovanjem najčešći su razlozi zbog kojih se odlučuju na ovaj veliki korak. Iako mnogi pronađu ono što su tražili, nostalgija za domovinom i kulturološke razlike često ostaju izazov. Povratak u rodni kraj nakon godina provedenih napolju nije uvek jednostavan. Povratnici neretko dožive takozvani „povratnički šok“ — razlike u tempu života, navikama i vrednostima postaju izraženije nego ranije. Dok u inostranstvu vlada stroga organizacija i pravila, kod kuće dominira opušteniji pristup, što nekima prija, a drugima stvara frustracije.

Uprkos svemu, brojni iseljenici redovno posećuju svoju domovinu, ulažu u nekretnine, pokreću poslove i održavaju snažnu povezanost s rodnim krajem. Upravo ta veza između dijaspore i matične zemlje predstavlja veliki potencijal za razvoj, ali i priliku za međusobno bolje razumevanje, uprkos ponekad žestokim kritikama i različitim pogledima na svet.

(Telegraf Biznis)