Zbog samo jednog odlaska do šaltera u komšiluku možete uštedeti 150 evra: Ovo je način
Mnogi su verovali da će ministar finansija Marko Primorac, suočen s argumentima banaka i HNB-a, značajno popustiti i ublažiti prvu verziju zakona o bankarskim naknadama, ali to se nije dogodilo, a "radikalni" predlog zakona ovih dana podržali su i poslanici u Saboru. Tako banke ubuduće neće smeti da naplaćuju naknadu za vođenje i zatvaranje računa, korišćenje internetskog ili mobilnog bankarstva, uplatu i podizanje gotovine na šalterima ili bankomatima, primanje novčanih uplata u evrima iz Hrvatske i inostranstva, izdavanje i korišćenje debitne kartice, kao ni plaćanje karticom u prodavnicama.
Najveću polemiku, čini se, izazvao je prvobitni predlog o pet besplatnih podizanja novca na bankomatu druge banke. Osim banaka, usprotivila mu se i Hrvatska narodna banka, koja je u mišljenju dostavljenom Ministarstvu finansija navela da bi to moglo "ozbiljno ugroziti stabilnost poslovanja banaka". Zato je ministar Primorac ponudio novo rešenje: potpisivanje memoranduma o uspostavljanju zajedničke, nacionalne mreže bankomata koja bi omogućila besplatno podizanje novca na svakom bankomatu, piše Jutarnji.
- Nismo se usaglasili oko teksta tog memoranduma - pojasnio je.
Tako je Ministarstvo finansija u skupštinsku proceduru uputilo zakon s kompromisnom odredbom, koja predviđa da od 1. januara 2027. građani s besplatnim paketom imaju pravo na dva besplatna podizanja novca mesečno na bankomatu druge banke. Istovremeno, bankama su ostavljena otvorena vrata da promene stav.
U Hrvatskoj udruzi banaka (HUB) pojašnjavaju da su u stalnoj komunikaciji s Ministarstvom finansija i da načelno podržavaju ideju zajedničke mreže bankomata kao mogući model koji bi mogao biti koristan za sve. Međutim, bez adekvatnih analiza i razvoja konkretnih modela, banke ne mogu da donesu odluku "zasnovanu na relevantnim podacima i detaljnoj proceni uticaja".
Konačna odluka zavisi od strateških planova svake banke i trenutno se procenjuju potencijalne koristi i izazovi.
Iako su načelno za dogovor, banke naglašavaju da im održavanje bankomatske infrastrukture predstavlja značajan i stalan trošak. To uključuje nabavku uređaja, redovno održavanje, osiguranje visokih bezbednosnih standarda i tehničke i regulatorne prilagodbe. „U Hrvatskoj, gde je gotovina i dalje čest način plaćanja, banke upravljaju jednom od najširih mreža bankomata u Evropi. U tom kontekstu treba podsetiti da još nije zabeležena praksa u kojoj neko ima određene troškove, ali ih zakonom ne sme naplatiti“, ističu u Udruzi banaka.
Priča o bankarskim naknadama traje već godinu dana i izazvala je dosta tenzija između ministra Primorca i guvernera Borisa Vujčića, koji zagovara tržišni pristup, uz argument da „svaka usluga ima cenu“. Ipak, u HNB-u pokušavaju da zadrže pomirljiv ton. Podržavaju inicijativu za uspostavljanje jedinstvene mreže bankomata, ali napominju da njena realizacija pretpostavlja „interes i podršku banaka, kao ključnih pružalaca usluge isplate gotovine“.
Stupanjem na snagu zakonskih odredbi, pojašnjavaju, banke će prihvatiti nametnuti trošak omogućavanja dva besplatna podizanja gotovine mesečno na bankomatima drugih banaka, ili će preostalo vreme iskoristiti za definisanje odgovarajućeg poslovnog modela za uspostavljanje zajedničke mreže. Na pitanje zašto smatraju da bi podizanje novca na tuđem bankomatu moglo "značajno ugroziti stabilnost poslovanja banaka", iz HNB-a odgovaraju:
- Ne očekujemo da će navedeno uticati na stabilnost poslovanja banaka, kao što to ni ranije nismo očekivali.
Nakon što Sabor usvoji zakon, još nije sasvim jasno kada će stupiti na snagu. Očekuje se da će to biti 30 dana od objave u Narodnim novinama, a zatim, najkasnije u roku od 90 dana, banke moraju početi da primaju zahteve za otvaranje računa s paketom besplatnih usluga. Vrlo je verovatno da će interesovanje biti veliko i da će mnogi klijenti otkazivati postojeće pakete, čija se prosečna godišnja cena kreće oko 150 evra. Ako ne koriste dozvoljeni minus i kreditnu karticu, i ako im nije neophodno da podižu novac na bankomatu druge banke više od dva puta mesečno – suštinski i nemaju razlog da plaćaju paket usluga koje ionako retko koriste.
Očekuje se da će novi zakon značajno smanjiti prihode banaka. Ipak, ne treba sumnjati da će banke pokušati da nadoknade gubitke – pitanje je samo na koji način. U finansijskim krugovima mogu se čuti različite ideje, od sporijeg spuštanja kamatnih stopa na kredite, uprkos politici Evropske centralne banke, do dodatnog smanjenja kamata na štednju. Građani su protekle godine pokazali popriličnu pasivnost po pitanju štednje – uprkos niskim kamatnim stopama, ostali su verni bankama, što im svakako ostavlja dobar manevarski prostor.
(Telegraf Biznis)