KRAJ JEDNE ERE: Japan posle tri decenije više nije finansijski car sveta - imamo NOVOG!

Nakon više od tri decenije dominacije, Japan je 2024. godine izgubio status najvećeg svetskog kreditora, prepustivši tu titulu Nemačkoj. To ne znači da je japanska ekonomija u padu — naprotiv, njena neto inostrana finansijska imovina nastavila je da raste — već je reč o promeni globalne dinamike kapitala, vrednosti valuta i ekonomskih prioriteta.

Teme za vas

Zašto je Japan bio svetski kreditor broj 1?

Još od 1991. godine, Japan je bio vodeći neto kreditor sveta, što znači da su japanske finansijske institucije, kompanije i država držali više inostrane imovine nego što su dugovali strancima. Ova pozicija bila je rezultat nekoliko ključnih faktora:

Visoka stopa štednje: Japanci tradicionalno mnogo štede, što je omogućilo akumulaciju ogromnog kapitala spremnog za investiranje u inostranstvu.

Slab domaći rast: Usled stagnacije i deflacije koja je pratila tzv. „izgubljene decenije“, japanski kapital je tražio prinose u inostranstvu.

Stabilna valuta i monetarna politika: Tokom godina, jen je bio valuta "sigurne luke", a Banka Japana je vodila politiku ultra-niskih kamatnih stopa, što je podsticalo izvoz kapitala.

Ekspanzija japanskih korporacija: Kompanije poput Toyote, Mitsubishi-ja ili SoftBanka intenzivno su investirale u globalne poslove, uključujući i spajanja i akvizicije.

Kako funkcioniše "kreditorski status"?

Status najvećeg kreditora ne znači nužno da država pozajmljuje drugima novac kao u banci, već da su entiteti iz te zemlje (država, banke, kompanije, fondovi) vlasnici više finansijske imovine u inostranstvu nego što stranci drže u toj zemlji. Na primer, japanski fondovi mogu posedovati američke obveznice, evropske akcije ili strane nekretnine — sve to ulazi u zbir neto inostrane imovine.

Zašto je sada Nemačka preuzela primat?

Iako je japanska neto inostrana imovina porasla u 2024. za 12,9% i dostigla 3.730 hiljada milijardi dolara (533,05 biliona jena), Nemačka ju je pretekla zahvaljujući kombinaciji sledećih faktora:

Snažan izvoz i trgovinski suficit: Nemačka godinama ostvaruje ogroman trgovinski višak, posebno sa ostatkom Evrope, SAD-om i Kinom, što omogućava akumulaciju inostrane aktive.

Ojačani evro: Dok je japanski jen u padu u odnosu na dolar i evro (za 11,7% i 5% respektivno), evro se pokazao stabilnijim, što je uvećalo vrednost nemačke imovine izražene u dolarima.

Nemačka štedljivost i fiskalna disciplina: Nemci su poznati po visokoj štednji i opreznoj potrošnji, što stvara višak koji se plasira na inostrana tržišta.

Investicije u inostranstvu: Nemačke kompanije i penzioni fondovi intenzivno ulažu u globalne finansijske instrumente, nekretnine i industrijske kapacitete.

Nemačka je tako postala novi šampion u sferi neto finansijskog bogatstva, sa 3.780 hiljada milijardi dolara neto inostrane imovine, prema podacima iz 2024. godine. Kina se našla na trećem mestu sa 3.300 milijardi dolara.

Simboličan, ali značajan preokret

Iako je razlika između Japana i Nemačke relativno mala, promena na vrhu liste simbolizuje dublje pomeranje u svetskoj ekonomiji. To pokazuje i kako faktori kao što su kursne razlike, demografske promene i struktura privrede utiču na međunarodne finansijske tokove. Japan i dalje ostaje gigant među globalnim kreditorima, ali njegovo liderstvo više nije neprikosnoveno.

(Telegraf Biznis)