Ruska Centralna banka "povukla" značajan potez: Ovo su uradili prvi put od početka rata u Ukrajini

Kamatne stope obežile su kraj ove nedelje. Tramp od Fed-a traži da ih smanji za jedan postotni bod, američka varijanta Centralne banke odupire se tvrdeći da će odlučiti u skladu s ekonomskim pokazateljima. Evropska Centralna banka ih je u četvrtak snizila za 25 baznih bodova (0,25 odsto), sada su na dva odsto (američke su na 4.25 - 4.50 odsto) i tu bi negde trebalo da ostanu. U petak se dogodilo očekivano, Ruska Centralna banka snizila je kamate jedan postotni bod, s 21 na 20 odsto, prvi put od septembra 2022. godine: tada ih je spustila s osam na 7,5 posto.

"Proinflacijski rizici neznatno su se smanjili, ali i dalje preovladavaju nad dezinflacijskim u srednjoročnom razdoblju. Ključni proinflacijski rizici povezani su s dužim uzlaznim odstupanjem ruske ekonomije od uravnoteženog puta rasta i visokim inflacijskim očekivanjima, kao i s pogoršanjem uslova spoljne trgovine. Dalje smanjenje stope rasta globalne ekonomije i cena nafte u slučaju eskalacije trgovinskih napetosti može da ima proinflacijske učinke kroz dinamiku kursa rublje", piše Banka.

Teme za vas

Ciljana inflacija iznosi četiri odsto u sledećoj godini, a 2. juna iznosila je 9,8 odsto (u aprilu je bila 10,2 odsto).

"Ako se geopolitičke napetosti smanje, spoljni uslovi bi mogli da se poboljšaju, što bi moglo da ima dezinflacijski učinak", tumači Banka.

Spoljni uslovi odnose se na pritisak sankcija koje izazivaju sve veće troškove prekograničnih plaćanja, ali i prihod od nafte i plina koji je oštro pao u maju, kako je objavilo Ministarstvo finansija, zbog nižih cena na svetskim tržištima i jače rublje: u petak 78,85 za dolar, a ne tako davno bila je i iznad 100 rubalja za dolar. U maju je prihod potonuo za 35,4 posto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje i iznosio je 512,7 milijardi rubalja (6,55 milijardi dolara), objavilo je Ministarstvo.

Podaci za razdoblje od januar do maja pokazuju osetno snažniji pad prihoda, 14,4 odsto u odnosu na isto prošlogodišnje razdoblje, na 4,24 milijarde rubalja (53,8 milijardi dolara).

U prva četiri meseca je pao 10,3 odsto. U junu proračunski prihod od energenata biće manji 40,3 milijarde rubalja nego što je planirano, kaže Ministarstvo koje je početkom maja podiglo procenu proračunskog manjka u ovoj godini s 0,5 na 1,7 odsto BDP-a zbog znatno snižene procene prihoda od energenata.

U sliku treba uključiti i ratni mod funkcionisanja države: Blumberg je pojasnio da je Rusija prošla transformaciju u ratnu ekonomiju, što je pratio viši rast koji je došao do vrhunca pa sledi stagnacija.

Putin se oglasio u martu

Snižavanje kamatnih stopa bilo je očekivano jer je prošlih meseci uslijedio niz kritika na račun Elvire Nabiuline, čelnice Centralne banke Rusije, zbog oštre monetarne politike kojom je nastojala da obuzda inflaciju.

Ruska ekonomija rasla je još u poslednjem tromesečju prošle godine 4,5 posto, ali je, kako su procene govorile, usporilo već početkom ove godine. U prvom kvartalu rast je bio dva odosto.

Nabiulina se našla i pod političkim pritiskom jer je Putin u martu pozvao odgovorne za ekonomiju da visokim troškovima zaduživanja ne zatvaraju ekonomiju u "kriokomoru". Krajem maja ministar ekonomije Maksim Rešetnikov upozorio je da ruska privreda počinje da pokazuje znakove "pothlađenosti", poručivši Centralnoj banci da su visoki troškovi zaduživanja zakočili inflaciju, ali i ekonomsku aktivnost.

"Monetarna politika Centralne banke Rusije izlaže rusku ekonomiju prijetnju stagflacije, stagnacije ili čak recesije u kombinaciji s visokom inflacijom", upozorili su u studenom prošle godine iz instituta TsMAKP koji savetuje Vladu.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)