Deda Miroslav počeo da radi 1953, svakog dana ulazi u radionicu: Ovim poslom se i dalje bavi

U tihoj ulici Mire Čučković, u naselju Ribnica kod Kraljeva, svakog jutra otvara se mala radionica iz koje se čuju poznati zvuci metala, šrafova i kompresora. Iza vrata sedi Miroslav Todorović Šebo, nadaleko decenijama unazad poznat kao majstor za bicikle, stari zanatlija, čovek iz naroda i poslednji u ovom kraju koji se još drži starog alata. Ima 85 godina i, verovali ili ne, svakog dana radi i popravlja bicikle.

"Znam da su danas neka druga vremena, ali ja zanat nisam izdao. Počeo sam da radim jako mlad, ali i dalje ne odustajem. Rad je nešto što me u ovim godinama i nakon velikih porodičnih gubitaka održava, usrećuje. Ja kad sam imao 50 godina, ja sam već imao 30 godina radnog staža", kaže Šebo, koji više od pola veka u svojoj radionici balansira točkove, menja ležajeve i krpi gume, kao da mu je dvadeset.

Teme za vas

Njegova porodica je i pre Drugog svetskog rata bila zanatska, a ovaj vitalni Kraljevčanin u svet zanata ušao je 1953. godine, dok je školovanje završio četiri godine kasnije.

Pre nego što je postao poznat po biciklima, radio je u preciznoj mehanici u Kraljevu. Popravljao je pisaće mašine, pravio mikrofone, stabilizatore i pojačala. Nakon vojske, zapošljava se u čuvenom "Metalcu", gde vodi radionicu i postaje jedan od osnivača biciklističkog kluba.

Radionica u kojoj svakodnevno boravi i danas izgleda kao mali muzej mehanike – sa specijalnim alatom, metalnim presama, kompresorima, pa čak i italijanskim ključevima za obradu navoja.

"U magacinima čuva se sve, od žica i viljuški do originalnih delova koji se više nigde ne mogu naći. Imam ja te žice, tri magacina, tu ima bukvalno sve što možete i ne možete da zamislite", kaže uz osmeh.

Iako je duboko zakoračio u devetu deceniju života, Šebo još uvek redovno vozi bicikl i to neretko na relacijama dužim od 20 kilometara. Veran je starom modelu, jer kako kaže, bicikle savremene proizvodnje ne ulivaju mu baš neko poverenje.

"Ranije su se bicikle pravile samo i isključivo od vrhunskih materijala, na ovu moju staru može i teret od 200 kila da stane. Sada je sve to druga priča. Ja na primer, ne prihvatam da radim servis, ja samo vršim opravke. Servis izmišljaju oni što prodaju loše bicikle", kaže Šebo.

I zaista, svaki bicikl koji mu dođe u ruke Šebo popravi kao da je njegov. Ne iz koristi – već iz zanatskog ponosa.

U vremenu kad su zanatlije sve ređe, a strpljenje gotovo zaboravljeno, Miroslav Todorović Šebo ostaje simbol jednog prohujalog vremena – vremena u kom se poštovao rad, znanje i čast. On je, kako kažu njegovi sugrađani, poslednji pravi majstor.

(Telegraf Biznis/RINA)