Danas se obeležava 111 godina od Velikog rata: Srbija ostala ekonomski i demografski uništena

Danas se navršava tačno 111 godina od početka Prvog svetskog rata, sukoba koji je ostavio duboke i dugotrajne posledice po čitav svet, a posebno po Srbiju. U julu 1914. godine, nakon atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, Austrougarska je objavila rat Srbiji, čime je otpočeo najrazorniji sukob u tadašnjoj istoriji čovečanstva.

Demografska katastrofa

Prema podacima koje je iznela srpska delegacija na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine, Srbija je izgubila oko 1.247.435 ljudi, što je predstavljalo blizu 28 odsto ukupne populacije pre rata.

Teme za vas

Od toga je vojnika poginulo 402.435, dok su civilne žrtve, usled gladi, bolesti i represija okupatora, iznosile oko 845.000.

Ove brojke stavljaju Srbiju među najteže pogođene zemlje Prvim svetskim ratom, i to ne samo proporcionalno, već i u apsolutnim iznosima. Posledice po demografsku strukturu bile su poražavajuće – izgubljena je skoro cela jedna generacija muškaraca.

Ekonomske posledice

Pored ogromnog ljudskog gubitka, ekonomske posledice rata bile su katastrofalne. Ratna razaranja su gotovo potpuno uništila privrednu infrastrukturu Srbije.

Poljoprivreda, koja je činila okosnicu srpske ekonomije, bila je devastirana: stoka je uništena, zemljište zapušteno, a proizvodnja hrane svedena na minimum.

Industrijski objekti i zanatske radionice su u velikoj meri uništeni ili opljačkani.

Železnička i putna infrastruktura su pretrpele ogromna oštećenja, čime je paralisan transport ljudi i robe.

Monetarni sistem bio je u kolapsu, dok je dinar izgubio stabilnost i vrednost.

Prema podacima srpske delegacije sa Pariskog mirovnog kongresa, materijalna šteta koju je Srbija pretrpela tokom rata procenjena je na oko 12,5 milijardi dinara zlatne vrednosti.

Ova suma obuhvatala je uništena domaćinstva, infrastrukturu, javne ustanove, privredne objekte, kao i opljačkanu imovinu građana.

" Savet je imao pred sobom pismo srpske delegacije u kojem se traži da se od početnih milijardu funti koje treba da plati Nemačka, osamdeset miliona funti posebno dodeli Srbiji, zajedno sa memorandumom Komiteta koji je razmatrao pitanje reparacija u okviru austrijskog mirovnog ugovora, a kojem je to pitanje bilo upućeno 13. maja" - stoji u beleškama sa sastanka održanog u kući predsednika Vilsona na Trgu Sjedinjenih Američkih Država u Parizu, u utorak, 20. maja 1919. u 11 časova.

U dodatku V A uz CF–20 Memorandum o zahtevu srpske delegacije priložen uz pismo Sir Morisa Henkejа od 15. [11.] maja 1919. godine navodi se sledeće:

- Predlog srpske delegacije da se, iz početnog iznosa od 1.000.000.000 funti, 2 milijarde franaka ili 80.000.000 funti posebno dodeli Srbiji, čini nam se u ovom obliku neprihvatljivim.

1. Nema osnova da se veruje da ukupan iznos srpskih potraživanja ima takav udeo u ukupnim potraživanjima protiv Nemačke koja će verovatno biti prihvaćena od strane Komisije, čak i ako se činjenica da Srbija stiče velike teritorije na račun Austrije ne bude uzela kao osnov za smanjenje njenih potraživanja.

2.[U slučaju Srbije ne postoji poseban osnov, kakav je postojao u slučaju Belgije, da su štete koje su joj nanete rezultat rata koji je posebno predstavljao kršenje njenog međunarodnog statusa, osim što je generalno bio agresivan i praćen nehumanim ponašanjem.

S druge strane] smatramo da Srbija ima snažan osnov za hitnu i čak izdašnu pomoć. Njeno stanovništvo je ostavljeno u velikoj bedi; zemlja joj je temeljno opljačkana metodama koje su bile jednako sistematske i nemilosrdne; a obnova njene poljoprivredne proizvodnje je u velikoj meri paralizovana zbog nedostatka stoke, poljoprivrednih alata i sredstava transporta, kako drumskog tako i železničkog. Teškoća je u pronalaženju praktičnog vida pomoći.

Srbija ima mnogo partnera u ovom stanju hitne potrebe. Verovatno je da će, s jedne strane, stopa kojom se šteta može sanirati biti spora, jer se velik deo odnosi na oštećenja zgrada, dok će, s druge strane, relativno mala količina pomoći, ako se pruži u pravom obliku i veoma brzo — poput železničkih vagona, poljoprivrednih alata, oruđa i stoke za priplod — brzo doneti veliki napredak.

Pored konkretnog udela u ovim stvarima koji joj može biti dodeljen iz reparacija u naturi koje se mogu dobiti od Austrije, Mađarske i Bugarske, jedina stvar koja se može odmah učiniti jeste stvaranje kredita kroz hitno obećanje definisanog iznosa iz prvih sredstava prikupljenih od nemačkih reparacija. Stoku i poljoprivredne alate je teško nabaviti: dostupne količine su male, kupaca ima mnogo i svi su u hitnoj potrebi, ali ako se Srbiji obezbedi novac ili način da dođe do novca, moraće da deli sudbinu s ostalima i da kupuje ono što može.

Britanski, francuski i italijanski predstavnici predlažu da se odmah obeća 5.000.000 funti ili po 1.000.000 funti svakog tromesečja tokom petnaest meseci, a predstavnici Sjedinjenih Američkih Država sada se slažu s tim predlogom".

Posleratni period

Zbog uništene infrastrukture i nedostatka radne snage, proces obnove bio je izuzetno težak.  Rat i okupacija su prekinuli trgovinske tokove Srbije, dok novi ekonomski okvir Kraljevine SHS nije uspeo da promptno vrati staro tržišno prisustvo.

Srbija je ušla u posleratni period kao iscrpljena i razorena zemlja.

Prvi svetski rat za Srbiju nije bio samo vojni sukob, već egzistencijalna tragedija koja je razorila njeno stanovništvo, privredu i institucije. Više od jednog veka kasnije, sećanje na ogromnu žrtvu koju je Srbija podnela i dalje živi kao opomena i podsetnik na cenu mira. Upravo zato, obeležavanje ovog jubileja predstavlja i priliku da se sagleda značaj te žrtve u širem istorijskom kontekstu.

(Telegraf Biznis)