Žena 35 godina iznajmljuje sobe, a sad poručuje: Nekada smo mi birali njih, a sad...

Šetajući danas Ulicom kralja Tomislava u Crikvenici, primetićete da gotovo svaka kuća nudi sobe ili apartmane. Reklame su svuda – na kapijama, terasama i dvorištima. Turizam je postao glavni izvor prihoda, a izdavanje smeštaja prava industrija.

Ipak, nije uvek bilo tako.

Teme za vas

Jedna iskusna iznajmljivačica iz Crikvenice, koja se ovim poslom bavi više od 35 godina, podelila je svoja sećanja o tome kako su stvari izgledale u prošlosti, tokom bivše Jugoslavije, ratnih godina, pa sve do danas.

Počeci: skroman smeštaj, blizina plaže i doručak

Njena svekrva uvela ju je u posao, a tada je važilo jedno pravilo: nije bio bitan luksuz, već blizina plaže. Sobe su bile male, kupatila zajednička, a najvažnije je bilo da se gosti osećaju dobrodošlo. Iznajmljivači su sami pripremali doručak i trudili se da se sporazumeju sa gostima koristeći skromno znanje nemačkog, italijanskog i češkog jezika.

- Niko tada nije razmišljao o ‘pametnom sandučiću’ za ključeve. Kontakt sa gostima bio je svakodnevan i ličan - priseća se iznajmljivačica.

Nema rezervacija - samo kucanje na vrata

U prošlosti, gosti su dolazili bez najave. Jednostavno bi pokucali i pitali: „Ima li slobodna soba?“ Često su čekali u dvorištu dok prethodni gosti ne odu i soba se ne očisti. Posebno su dolazili Nemci, Švajcarci i ljudi iz BiH koji su radili u inostranstvu.

- Tokom sezone, mogla sam da biram goste. Ako mi neko deluje neozbiljno ili traži smeštaj na samo tri noći - odbijem, jer znam da će za pola sata doći neko drugi.

Promene nakon rata: apartmani zamenjuju sobe

Nakon rata, turizam je počeo da se menja. Rasla je potražnja za apartmanima, jer su ljudi želeli više privatnosti. Tako je 2001. godine i ona prešla sa modela „soba sa doručkom“ na „samostalni apartman“.

- U to vreme nismo mogli sami da formiramo cene. Postojali su zvanični cenovnici koji su visili u svakoj sobi. Pristojbe, porez, sve je bilo strogo regulisano - kaže ona.

Više se zarađivalo tada nego sada

Iako su cene bile niske - 5 do 10 nemačkih maraka po osobi - zarada je bila veća. Gosti su se ponekad cenkali, neki iznajmljivači su radili i „na crno“, ali su svi generalno dobro zarađivali.

Danas, uprkos višim cenama, zarada je manja zbog visokih troškova. Paušalni porezi, provizije za Booking i druge platforme, PDV, skupa radna snaga, nova posteljina svake godine, razbijeno posuđe – sve to smanjuje profit.

Nekad hoteli, danas luksuzne vile

Pre 30 godina, luksuz je značio hotel, koji nije bio ni skup ni nedostupan. Danas, luksuzne vile niču svuda, naročito u okolini Crikvenice, koja je nekada bila samo oranica. Sve više stranaca kupuje nekretnine i iznajmljuje ih, ali su one većinu godine prazne.

Danas: bez kontakta, preko interneta

Danas se sve promenilo. Zvonjenje na vrata gotovo da ne postoji. Svi gosti unapred rezervišu smeštaj preko interneta, najčešće preko Bookinga. Sve manje ima stalnih gostiju, a sve više mladih koji žele nova mesta i što manje kontakta sa domaćinima.

Ljubimci – nekad tabu, danas dobrodošli

Još jedna velika razlika: gosti sve češće dolaze sa psima i mačkama. Nekada su se porodice sa decom izbegavale, a danas je slična situacija sa kućnim ljubimcima. Ipak, iznajmljivačica priznaje da su ti gosti često uredniji od ostalih.

- Jedan gost je svom psu čak doneo vodeni krevet! Da mi je neko to rekao pre deset godina, ne bih verovala - smeje se ona.

Nekad se birali gosti, danas - gosti biraju tebe

- Nekada smo mi birali goste, a danas gosti biraju nas. Sve se promenilo - od toga kako se komunicira, do toga kako se zarađuje. Ali ono što je ostalo isto jeste ljubav prema ovom poslu - zaključuje 73-godišnja iznajmljivačica, koja i dalje dočekuje goste - samo na drugačiji način.

(Telegraf Biznis/Dnevno)