Građani Srbije više neće živeti isto! Nove ekonomske mere stupaju na snagu tokom vikenda: Ovo su detalji

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finanasija Siniša Mali izjavio je danas da će minimalna zarada od 1. oktobra biti povećana sa 457 na 500 evra.

- Već od 1. oktobra ove godine, dakle za manje od mesec i po dana, idemo sa vanrednim povećanjem minimalne zarade od 9,4 odsto. To smo dogovorili na socijalno-ekonomskom savetu - rekao je Mali za TV Pink.

Teme za vas

Dodao je da je to dogovoreno na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

- Sa 457 evra, što je minimalna zarada sada u Srbiji, od 1. oktobra idemo na 500 evra, kao što smo i obećali. Juče smo krenuli sa pregovorima koji se odnose na redovno povećanje od 1. januara naredne godine - rekao je Mali.

Ukazao je da je predlog Vlade Srbije da se drži dinamika daljeg povećanja minimalne zarade i da je predlog vlade da povećanje od 2026. godine bude 10,1 odsto, kako bi minimalna zarada dostigla 550 evra.

- Mi smo 1. januara ove godine povećali minimalnu zaradu za 13,7 odsto. Sada vanredno povećanje od 1. oktobra još 9,4 odsto, to kada uradimo i kada dogovorimo ovo povećanje od 1. januara naredne godine, to je kumulativno povećanje minimalne zarade u Srbiji od 37 odsto za samo 12 meseci - rekao je Mali.

Naveo je da se to u istoriji nije desilo.

Istakao je da će konačna odluka oko minimalne zarade biti doneta do 15. septembra .

- Nadam se da ćemo se oko toga usaglasiti svi u Socijalno-ekonomskom savetu, dakle i poslodavci i sindikati i Vlada Srbije, ali ključna stvar je podizanje prosečne zarade u Srbiji u realnom iznosu do kraja godine. Ona će biti iznad 1.000 evra - rekao je on.

Naveo je da će za vikend građanima Srbije biti predstavljene mere usmerene ka tome da se spuštaju cene i popravlja standard građana a mere će predstaviti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- S jedne strane podižemo minimalnu zaradu, idemo sa povećanjem prosečnih zarada u Srbiji a s druge strane, smanjujemo cene. Dakle, imate dupli pozitivan efekat na životni standard građana Srbije. Što se tiče tih mera na njima radimo intenzivno i radi cela vlada. Nama je cilj da kroz analizu marži i u veleprodaji i u maloprodaji napravimo sistem kontrole, koji se već uspešno sprovodi u Rumuniji i u Mađarskoj, tako da kroz ograničenje marži, da ne bude da neko zloupotrebljava svoju poziciju, da jednostavno ceni neke artikle više nego što treba ili zarađuje, rekao bih, neki ekstra profit na takav način - rekao je Mali.

Pojasnio je da je cilj da se kroz kontrolu marži dođe do sistemskog rešenja za kontrolu cena, kako bi cene išle nadole 15 do 20 odsto.

To je prema njegovim rečima velika stvar a posebno je važno to što to neće biti akcija na nedelju dana, mesec dana, nego će se primenjivati sistemski, dugoročno.

- S druge strane radimo i na tome, to radi Narodna banka Srbije, a tiče se visine kamatnih stopa u Srbiji, da ne bude da poslovne banke ovde zarađuju mnogo više nego u svojim matičnim zemljama, da to ne bude na teret i na račun i na štetu građana Srbije. Gledamo da vidimo šta još možemo da uradimo kroz neke mere koje može da sprovede Ministarstvo energetike i rudarstva, Srbijašume kada je recimo ogrev u pitanju što je veoma važno za predstojeću zimu i slično - rekao je Mali.

Ocenio je da je reč o skupu raznih mera koje će za rezultat imati dalje poboljšavanje životnog standarda građana Srbije.

Naveo je da se 12-13 godina unazad, veoma pažljivo i odgovorno vodi ekonomska politika, i da se gleda kako da se ljudima olakša, kako da se poboljša njihov životni standard, a s druge strane da se očuva makroekonomska stabilnost.

U tom smislu istakao je da je naš udeo javnog duga u BDP-u oko 43-44 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta, i ispod proseka evrozone koji je oko 89-90 odsto i poručio da Srbija od svoje ekonomske politike neće odustati.

(Telegraf.rs/Tanjug)